Евентуална ескалација тероризма у БиХ првенствено зависи од Запада и њихових обавјештајних служби, које доминирају овим обавјештајним простором, а због чега је и питање безбједности земље – њихова одговорност, рекао је вечерас у Требињу војнополитички аналитичар и коментатор „Политике“ Мирослав Лазански.

„БиХ је обавјештајно ‘избушен’ терен – овим простором доминирају западне обавјештајне службе, што службено акридитоване, што оне за чији рад се не зна. Према томе, све што се овдје догађа у безбједносном смислу њихова је одговорност и питање које треба да иде на адресу западних сила“, рекао је Лазански на трибини „Париз и Балкан“, коју је у Музеју Херцеговине организовало Удружење „Херцеговац“.

Лазански је подсјетио да су ратници са Блиског истока у бх. грађанском рату, по рјешењима из Дејтона, морали да напусте БиХ до 16. јануара 1996. године, али да се то није десило прије свега што власти у Сарајеву нису биле спремне на „радикални разлаз са људима који су били њихови пријатељи у рату и крварили за БиХ“, а због чега су данас вехабијске заједнице у БиХ „латентни безбједносни проблем“ земље.

„Како се то није десило – данас они одлазе на подручје Сирије и отамо се враћају са идеологијом. Они су потенцијална темпирана бомба“, истакао је Лазански.

Говорећи о спрјечавању тероризма као глобалном изазову данашњице, он је рекао да је то борба у којој не помажу „авиони, електроника ни друга модерна борбена средства“, те да је једини ефикасан начин – инфилтрација агената-доушника у терористичке ћелије, који би правовременом информацијом спрјечавали терористичке операције.

„Да су француске обавјештајне службе имале своје људе у ћелијама терориста – до трагедије у Паризу не би дошло. С друге стране, велика је мистерија како су те службе само дан након напада у Паризу знале и имена и адресе терориста и зашто они нису ухапшени раније“, рекао је Лазански додајући да зачуђује и то што након напада у Паризу „нико од одговорних није смијењен нити је поднио оставку“.

Он је додао да су коријени тероризма у великој мјери у „заказалој“ економској и социјалној интеграцији емиграната у западна друштва, али и да је за радикализацију додатно одговорна политика западних сила у Либији и Сирији, с обзиром да су латентни терористи, као и други конзументи медија, довољно обавијештени – шта се догађало и чија су одговорност намјерно изазвани ратови и разарања ових земаља.