Празници у многима од нас пробуде хуманост, али међу нама има и оних који своје хумане мисије спроводе непрекидно деценијама. Велики хуманиста Жико Тодоровић из Бијељине је онима којима је најпотребније даровао више од 100 литара крви.
Шездесеттрогодишни Жико Тодоровић први пут је дао крв прије него што је постао пунољетан, а од тада је своју хуманост доказао небројено пута па је, према евиденцијама Црвеног крста, постао рекордер у Српској када је у питању добровољно давалаштво крви. Званично је крв давао 246 пута, а незванично ни сам не зна број.Признаје да је понекад крв давао и са туђом документацијом, како би избјегао ограничење да крв може давати највише једном у три мјесеца.
- Нисам овако био активан до рата, а у рату сам кренуо и два три пута у мјесецу знао дати. Да зна омладина ова, као што не зна – да је то ради свог здравља да дајеш крв, а свака кап је спасила туђи живот - прича Жико Тодоровић.
Из његових вена истекло је више од 100 литара драгоцјене течности, којом је спасено на десетине живота. Још као војник даривао је крв из вене у вену унесрећеној жени, а памти и пут судбине којим је спасио живот својој родици.
- Дошао сам да дам крв, кад сестра са гинекологије: "Жико, што си ти дошао?" Треба ли рекох беби, ма ако треба за бебу двије литре- кад испаде у мене од родице кћерки дао - присјећа се Жико.
Многи су му веома захвални за помоћ, али никада није прихватио никакву награду. О Жикиној хуманости свједоче и бројне плакете, признања и ордење. Друштво добровољних давалаца крви Здравље из Бијељине окупља близу 900 активних чланова , међу којима су и Никола Шубић, Милан Ћулум и Вујадин Јовановић који су крв давали више од 100 пута. Ове године су у пет великих акција прикупили 900 доза крви.
- Поред тога, наши даваоци дарују крв за познате примаоце и самоиницијативно одлазе на даривање крви, а у преко 15 удружења смо ишли у Републици Српској, с тим што ми те дозе не урачунавамо - каже Владо Симић, предсједник ДДДК "Здравље" Бијељина.
Ма колико наука напредовала, још увијек није пронађен начин да се крв произведе изван људског организма, али срећом међу нама живе и ови људи великог срца којима је нечији спасени живот највећа награда.
Шта Ви мислите о овоме?