На подручју Херцеговине дивљи коњи стварају проблеме домаћинствима и уништавају усјеве. Упркос бројним апелима, власт није у стању да ријеши овај проблем.
 
 
Власници имања одустају од производње. То је једино практично рјешење, кажу становници Гомиљана. Да би избјегао штету, Ристо Пујо протеклог љета није сијао житарице на тридесет дунума земље, за сточну исхрану.

- Земља може да се обрађује, као што то комшије чине, али коњи уђу и упропасте усјеве. Из тога разлога нисам хтио да улажем средства, јер су губици велики - каже Пујо.

Власници кажу да само чврста и довољно висока ограда може спријечити улазак крда. За њено постављање потребно је више хиљада марака. 

- Ко ће сада оградити хиљаде и хиљаде метара простора? Ми смо покушавали, али су то изузетно јаке животиње и како год поставили ограду, они ће проћи - истиче мјештанин Васо Марић.

За помоћ су се обраћали и градским институцијама, али без резултата. Пребацивање дивљих коња у удаљенија станишта нудило је више неформалних група из планинских дијелова БиХ.

- Када би обишли терен, углавном би сви одустајали. Прије пар дана јавила се једна група из Босне, рекавши нам да их ми покушамо затворити. Ангажовали смо и дрон да их лоцирамо, али их је немогуће ухватити, јер једноставно немамо рјешење - наводи Мишо Памучина, координатор за деминирање у Цивилној заштити Требиња.

Дуж двадесетак километара, од села Жуља до Гомиљана, лута више од стотину грла. Намножили су се послије рата, када су села уз границу са Хрватском остала ненасељена. Памучина каже да у крдима има од осам до тридесет пет грла. Нека су чак власништво мјештана.

- Звало ме је пар људи из оближњих села. Чули су да хоћемо да хватамо коње, па су тражили да њихове коње одвојимо, али је то врло тешко изводљиво - каже Памучина.

Одстрел дивљих коња или друга крајња мјера, законом су кажњиви. Без адресе на коју би се мјештани могли обратити за помоћ, имања ће до даљњег бити на удару.