Двије књиге о страхотама страдања српског народа у 20. вијеку, које је приредио просвјетни инспектор за српски језик из Фоче Раде Лаловић, а чији је издавач фочански Центар за културу и информисање, однедавно су доступне и посјетиоцима Меморијалног центра „Јад Вашем“ у Јерусалиму.

Библиотеци највећег свјетског центра за његовање сјећања и за прочучавање злочина из Другог свјетског рата, Лаловић је, приликом посјете делегације Српске Јерусалиму, поклонио антологију пјесама “Пред сјенима српских мученика” и зборник радова “Српска поезија страдања и патње”.

Делегације професора историје и српског језика из Српске и Србије у више наврата су боравиле у Јерусалиму, а половином овог мјесеца делегација из Српске, у којој су били и професори из Фоче Раде Лаловић и Душко Крсмановић, други пут је самостално посјетила Израел.

Лаловић истиче да им је веома значајно искуство Јевреја у његовању културе сјећања, те да су имали прилику да чују предавања од преживјелих логораша и од еминентних стручњака за холокауст, међу којима је био и директор Института „Симон Визентал“ Ефрем Зуроф.

„Тај сусрет са Зурофом је био веома значајан- он одлично познаје нашу ситуацију, Балкан, читаву Европу и страдање свих народа, тако да је његово излагање помно праћено“, каже Лаловић.

Делегација Српске, коју је предводила министар просвјете Наталија Тривић, поклонила је домаћинима неколико књига из српске историје, међу њима и књиге објављене у Фочи.

Лаловић наводи да у антологији “Пред сјенима српских мученика” српски пјесници свједоче поетским сликама о страдању српског народа прије свега у НДХ, али и у СРбији и Црној Гори, попут Шумарица,  Новосадске рације, погрома у Пиви и на Чакору.

„Та свједочења су сада присутна у библиотеци Института „Јад Вашем“. Такође, тамо је присутна и друга наша књига- зборник радова који тумачи ту поезију страдања и нуди моделе проучавања те поезије у фукнцији његовања културе сјећања на страдање Срба, што се све уклапа у основну причу коју изванредно осмишљавају и методолошки постављају Јевреји у оквиру овог највећег института о страдању“,  прича Лаловић.

Он  истиче да се у Меморијалном центру „Јад Вашем“ налази више од три и по милиона фотографија и више од пет и по милиона имена жртава страдалих од нацистичке Њемачке.

Разлика у проучавању страдања  јеврејског народа и осталих народа је у томе, напомиње Лаловић, што Јевреји крећу од појединачних судбина да би се стекла општа слика.

„Једноставно се сјећају својих најближих предака- дједа, оца, стричева, тетки, мајки, њихових живота, именом и презименом, сјећају се и градова у којима су живјели, њихових пријатеља, слажући тако коцкице мозаика великог страдања од шест милиона жртава. Ми овдје радимо обрнуто, претпостави се одређена цифра, па је онда доказујемо и дођемо у ситуацију да је неко оспорава или не оспорава“.

Лаловић сматра да би и српски историчари, слично Јеврејима, требало да иду од појединачног ка општем.

„Не умањујући никакав број нити се играјући бројевима, него једноставно стварајући тврду, реалну слику, као што је слика у Старом Броду. Тамо је у музеју написано близу шест и по хиљада имена и с тим нема погађања“, нагласио је Лаловић.

Он је напоменуо да је сарадња Министарства просвјете Републике Српске и Републичког педагошког завода са Меморијалним центром „Јад Вашем“, која је почела 2012. године, резултирала увођењем у наставни програм у школама у Српској посебних садржаја посвећених страдању српског народа у Другом свјетском рату, а по узору на његовање културе сјећања Јевреја на Холокауст.