.jpg)
С краја на крај Херцеговине, много је необичних мјеста, лијепих пејзажа, природних љепота које одушевљавају и инспиришу. Ово је прича o пољу код Љубиња, чији необичан изглед привлачи погледе, али и објективе фотоапарата.
Мало је путника који пролазе путем од Љубиња ка Стоцу или Мостару, да не скрену поглед на овај комад љубињског поља. Својом симетријом, гдје су њиве правилно и складно оцртане, и спектром боја, које се мијењају зависно од култура које су засијане, и годишњег доба, одудара од околног пејзажа.
Овај комад поља није велики, али је значајан за љубињске тежаке, који никада нису остављали необрађен ниједан квадрат земље, зову га Конацпоље које изгледом подсјећа на ручно ткани ћилим.
Лијепо је и сада, на прагу зиме, а у пуној љепоти заблиста у прољеће и љето када набујају усјеви и процвјетају воћњаци. Кажу, овдје све добро рађа, а вриједни Љубињци мало који квадрат земље остављају необрађен.
Занимљиво је да између њива у Конацпољу нема назначених међа - или “мргиња”, како их Херцеговци зову. Границе измећу њива су незнатне, готово се претапају једна у другу. Постоји анегдота да су неке њиве једноставно знале нестати.
Дешавало се, наиме, да неки пољопривредни занесењаци при орању помало зађу у туђу њиву. И тако, бразда по бразда, с обје стране помало - њива у средини нестане.
Како год било, Конацпоље остаје један од најљепших и фотографима најпривлачнијих мотива у околини Љубиња.
Шта Ви мислите о овоме?