У недељу на сајму књига одржана је Трибина посвећена Академику Милораду Екмечићу.

Трибина је окупила пријатеље и поштоваоце Милорада Екмечића. Млади историчар др Александар Станојевић причао је о биографији Академика Екмечића, док је Мира Радојевић на веома личан начин говорила о свом некадашњем професору.

Правећи поређења између Бранка Петрановића и Милорада Екмечића Мира Радојевић је закључила да су обојица у исто време написала књигу о стварању Југославије, јер је требало проћи више година од Титове смрти да би се написало студиозно и објективно дело.

– Милорад Екмечић је сматрао да се ништа ново није догодило, већ да сваки догађај има свој пример у прошлости. Отуда је развио логику запажања и повезивања различитих историјских догађаја што је донело нове облике у поимању историографије.

Рајко Петров Ного је испричао више личних дигађаја које је имао са Милорадом Екмечићем.
– Наслов његове књиге „Дуго кретање између клања и орања“ имала је тако снажну поруку да сам запитао Милорада како је дао тако радикалан наслов, на шта ми је он лаконски одговорио: „Позајмио од Андрића.“

Препричавајући догађаје који су их везивали током деведесетих година Рајко Ного је рекао да је Екмечић увек имао спреман одговор када би добијао политичке понуде: „Ја сам стар човек, мени се већ око 9 спава!“ и дањег погађања ту није било.
Велики песник је открио и омиљену песму чувеног академика:

МИЛОРАДОВИћИ
Од којих си мио рабро Од Рабрена
А где су ти војеводо деца жена
У Видову Пољу ми је сва родбина
По нама се гробље зваше Војводина
Под који си камен лего Милораде
Под крст с кога прозире се све што раде
Дигао сам руку сунцу кад је стало
Одбише ми десно крило и стопало
Зато што у нашем храму жито мисли
Житомислић запалише с ума сишли
Низ Видошку још отичу ове очи
У лишају и ранама док сведочим
На Радимљи на ничијој свој а чужди
Помени ме у молитви свећу уждиј
На крају програма у име ,,Клуба Гачана“ у Београду Светозар Црногорац, председник Удружења уручио је супрузи покојног Милорада Милени повељу ,,Владимир Ћоровић“ за животно дјело академика Милорада Екмечића.

– Врло сам узбуђен и врло тужан што најумнији Херцеговац није међу нама, рекао је Црнорац и наставио:

– Утемељивачи научног скупа историчара ,,Владимир Ћоровић“ су Скупштина општине Гацко, СПКД ,,Просвјета“- одбор у Гацку и завичајно удружење Клуб Гачана у Београду. Сусрети се одржавају сваке године о Малој Госпојини. До сада је одржано седамнаест скупова, који су последњих година прерасли у међународни јер гостују историчари из Русије и Грчке. Ово је вероватно јединствена манифестација у Европи.Теме бира веома стручан и респектабилан Савет.Прошлогодишња тема била је,, Сарајевски атентат“ а овогодишња,, Херцеговачки устанак и велика Источна Криза“. Једногласна је била одлука оснивача и стручног жирија да се Академику Милораду Екмечића ове године додели Повеља ,,Владимир Ћоровић“ за животно дело.

Светозар Црногорац и Татјана Булајић познати тусристички делатник из Требиња

Програм је водио књижевник Мирослав Тохољ.