У Републици Српској се годишње потроши око седам милиона КМ на антибиотике, а постоји простор за смањење те потрошње, изјавио је данас вршилац дужности директора републичког Института за јавно здравство Брансилав Зељковић.
 

- Кроз наше анализе видимо да је тендеција потрошње антибиотика у паду и у односу на све лијекове антибитоци чине проценат од 2,25 одсто. То нас охрабрује, али имамо још посла да тај проценат буде снижен - додао је Зељковић.

Он је новинарима пред почетак симпозијума под називом "Промјене не могу чекати", уприличеног поводом Свјетске седмице свјесности о антибиотицима, рекао да је потребно подићи свијест грађана да ови лијекови не морају увијек да се користи против прехладе или неке упале.

Ирена Шпегар-Дробац из Министарства здравља и социјалне заштите Српске рекла је да у Српској постоји законски и програмски оквир, који се односе и на питања у вези са антимикробном резистенцијом, те навела Закон о здравственој заштити, Закон о заштити становништва од заразних болести, те Програм контроле антимикробне резистенције.

- Резистенција може бити урођена и стечена и то је свјетски растући проблем према којем треба имати мултидисциплинарни проступ - навела је Шпегар-Дробац, додајући, између осталог, да у Српској постоји и Комисија за контролу антимикробне резистенције, која је мултидисциплинарна по саставу.

Декан Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић навео је да су многа професионална удружења, као што су Удружења доктора породичне медицине, те овај факултет, сачинили бројне смјернице и водиче за рационалну употребу антибиотика, "од упала грла до комплексних бактеријских инфекција".

- Када су у питању мала дјеца, понекад родитељи и на благо повишену температуру реагују веома бурно, сматрајући да дијете треба добити антибиотик. Свака кутија антибиотика прописана дјетету у раном развоју може касније имати тешке посљедице по његов имуни систем, на појаву различитих алергијских стања, па чак и до опструктивних болести плућа којих у посљедње вријеме можемо повезати са примјеном или раном употребом антибиотика која није била оправдана - навео је Шкрбић.

Он је оцијенио да се у Српској знатно мање користе антибиотици у односу на земље у окружењу, те два и по пута мање него у Грчкој или Турској.

Шеф Канцеларије Свјетске здравствене организације у БиХ Виктор Олшавски рекао је да се ова канцеларија годинама бори да се подигне свијест људи о опасности која пријети од резистенције на антибиотике, додајући да корисници антибиотика морају слушати савјете доктора, без чије препоруке га не треба употребљавати, нити их узимати ако су прописани неком другом.

- Антибиотици су једно од највећих достигнућа модерне медицине, али проблем је у томе што микроорганизми, као што су то бактерије, имају способност развијања отпорности на антибиотике. Уколико не будемо пажљиви и опрезни у кориштењу антибиотика, може се десити да се изгуби то оружје - истакао је Олшавски.

Он је навео да усљед резистентности на антибиотике у свијету годишње умре око 700.000 лица од инфекција које изазивају микроорганизми, од чега је 33.000 смртних случајева је у Европи.

Свјетска седмица свјесности о антибиотицима обиљежава се од 18.до 24. новембра.