Добили смо одјељење средње пољопривредне школе, али за развој Херцеговине неопходно је да се отвори одјељењепољопривредног факултета за јужне културе и да се створе услови да све херцеговачке општине отворе задруге

Иницијативу да се на подручју источне Херцеговине отвори одјељење средње пољопривредне школе, одјељење пољопривредног факултета, смијер за јужне културе, регионална пољопривредна задруга и Институт за крш покренуo je Иницијативни одбор који су сачињавали: Проф. др Радослав Милошевић, проф. др Весна Милић, Милован Самарџић, дипл. економиста, мр Јанко Милојевић и моја маленкост још 2011. године. Но, прије ове наше иницијативе, Универзитет у Источном Сарајеву је такође, покренуо иницијативу 2008. године да се у Требињу отвори одјељење пољопривредног факултета, смијер за јужне културе. Ми смо само ту иницијативу Универзитета, 2011. године, тако да кажем, обновили.

Наша замисао је била да се на подручју источне Херцеговине отвори једна или двије средње школе пољопривредног смијера, одјељење пољопривредног факултета, смијер за јужне културе, те да се покрене иницијатива за отварање регионалне пољопривредне задруге за источну Херцеговину.

Иницијативни одбор је предлагао да се у свим општинама источне Херцеговине формира пољопривредна задруга која ће да има у свим општинама своје малопродајне објекте, као и експозитуре (огранке) који ће се бавити откупом пољопривредних производа и организациом производње истих. На тај начин би се подмирило домаће тржиште, а вишак производа би се пласирао на инострано тржиште од којих је, како смо тада сматрали, најпогодније руско и афричко.

На првом састанку чланова Иницијативног одбора у општини Берковићи гдје је засједао Извршни Савјет Савеза Општина Источне Херцеговине код тадашњег начелника Берковића Ранка Лучића једногласно су начелници општина или њихових замнјеника истичне Херцеговине прихватили иницијативу Иницијативног одбора да се на подручју источне Херцеговине отвори одјељења средње пољопривредне школе и одјељење пољопривредног факултета, смијер за јужне културе, из Источног Сарајева. Начелници или њихови замјеници су тада гарантовали да ће створити услове за несметани рад практичне наставе будућих ђака и студената, тј. обезбиједити одговарајуће земљиште за успјешно одвијање практичне наставе. Састанак је одржан у просторији основне школе у Брековићима.

На другом састанку, Извршни Савјет Савеза Општина Источне Херцеговине разматрајући Писмо намјере о оснивању регионалне пољопривредне задруге за источну Херцеговину, Иницијативног одбора, на сједници одржаној дана 31. јануара 2013. године у Гацку у кабинету начелника Гацка Милана Радмиловића донио је Закључак: „Подржава се иницијатива за отварање Одјељења средње Пољопривредне школе у општинама Источне Херцеговине; Подржава се отварање Одјељења Пољопривредног факултета – Агромедитеранска производња са сједиштем у Требињу, Универзитета Источно Сарајево; Подржава се иницијатива Пољопривредног факултета Источно Сарајево да се подстичу и организују Земљорадничке задруге у пољопривреди у свим општинама Источне Херцеговине укључујући кровну Регионалну пољопривредну задругу за подручје Источне Херцеговине“.

Иницијативни одбор је одржао састанке са директором Техничке школе у Требињу Небојшом Рудакијевићем, директором Средњошколског центра Требиње Васиљком Шкриваном и директорицом Средњошколског центра „Голуб Куреш“ у Билећа Мирјаном Братић. Сврха ових састанака је била да се отвори једно или два одјељења средње пољопривредне школе у источној Херцеговини. На основу тога министарство просвјете и културе у Влади Републике Српске је наредне године одобрило отварање одјељења средње пољопривредне школе у Требињу.

Такође, Иницијативни одбор је располагао са пројеката који су се односили на пољопривреду, за свих седам општина источне Херцеговине и то у интегралном облику и посебном облику за рурална подручја источне Херцеговине који су били од изузетне ваажности за комплетирање елабората о оснивању одјељења Пољопривредног факултета, отварања средње пољопривредне школе, Института за крш, као и за пољопривредне задруге по општинама на нивоу источне Херцеговине.

Тада смо за одјељење факултета, средњу пољопривредну школу и Институт за крш оставили могућност стручњацима из те области за њихово формирање, а за пољопривредну задругу смо предлагали сљедеће: пољопривредна задруга би функционисала на принципу производње пољопривредних производа, трговине на мало, трговине на велико, извоз. Задруга би „покривала“ свих седам општина источне Херцеговине са малопродајним објектима, као и са својим одјељењима, гдје би се организовала производња и откуп пољопривредних производа, и иста би имала своје кооперанте који би производили пољопривредне производе, гдје би им се гарантовао откуп истих. Такође, задруга би морала имати и своју хладњачу како би могла складиштити производе које откупи. А у најскорије вријеме, како смо предлагали, задруга би се бавила производњом готових производа како би подмирила прије свега домаће тржиште, а сав вишак се извозио ван државе. Овај пројекат би имао шири друштвени интерес.

Зато су чланови Иницијативног одбора покренули ово питање на званичном мјесту код Извршног Савјета Савеза Општина Источне Херцеговине, код других сарадника и код министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Српске.

Написали смо и захтјев, у коме смо навели све горе наведено, и послали га на адресу министарства пољопривреде, шимарства и водопривреде у Влади Републике Српске. Врло брзо смо добили одговор из министарства да са нама жели по овом питању разговарати тадашњи помоћник Министра пољопривреде у Влади Републике Српске Зоран Ковачевић. Он је за основање задруга на подручју источне Херцеговине нудио помоћ и савјет у било ком смислу.

Врло битно је напоменути да је прије двије године Министарство просвјете и културе у Влади Републике Српске расписало конкурс за упис првих студената на одјељењу пољопривредног факултета, смијер за јужне културе. Тада су се први студенти требали уписати у Требињу, али како ректорат Универзитета Источно Сарајево није имао средстава за опремање просторија и кабинета за извођење наставе, комисија Универзитета је пролонгирала рад тог одјељења док се и тај услов не испуни, а дотле су важеће све одлуке Савјета Савеза Општина Источне Херцеговине, министарства образовања и културе и Универзитета у Источном Сарајеву о почетку рада тог пољопривредног факултета за јужне културе у Требињу. Идеја је била да се адаптира један спрат у згради бивше касарне „Лука Вукаловић“ изнад Факултета за производњу и менаџмент у Требињу и створе услови за квалитетан рад и образовање.

Ако се испуне сви ови наведени услови министарство просвјете и културе Републике Српске поново ће, надам се, обновити конкурс за упис студената у академској 2016/2017. години, што је не само моја жеља, него и жеља свих Херцеговаца.

На основу разговора са директорима средњих школа у Требињу и Билећи, а на основу њиховог захтјева према министарству просвјете и културе у Влади Републике Српске, отворено је, прошле године одјељење средње пољопривредне школе у Требињу.

Тиме су се наше иницијативе, отварањем средње пољопривредне школе, почеле реализовати, но на томе не треба стати, него се надамо да ће доћи до реализације отварања одјељења пољопривредног факултета (смијер за јужне културе), пољопривредних задруга и Института за крш.

Дакле, тиме би се створили услови за још бољи и ефикаснији рад већ постојећих, уситњених, средњих и малих предузећа из области пољопривреде укључивањем у заједнички систем на нивоу источне Херцеговине.

Следећи корак је основати задруге у свим општинама источне Херцеговине и једну кровну или централну задругу за ову регију. Наредни потез је на министарству просвјете и културе да објави конкурс, ако Универзитет у Источном Сарајеву испуни услове за упис студената и успјешно извођење наставу. Ако се испуне сви наведени услови биће створене потребне претпоставке за отварање Института за крш, који би ставио у функцију све природне и људске ресурсе источне Херцеговине за њен развој.

Узимајући у обзир географски положај, климу и особине земљишта, источна Херцеговина има изузетно добре услове за све привредне гране туризма и пољопривреде (воћарства, виноградарства, сточарства, пчеларства, љекобиља и др).

Дај Боже да се у овој глобализацији и којекаквој модернизацији не изгуби она наша реченица: „Ти из села, а село никад из тебе“. Ко смо ми ако дозволимо да заборавимо село, село својих родитеља, ђедова, прађедова. Имамо ли право дозволити и заборавити да се зној и крв наших предака који је упио сваки сазидани камен у објекат који су зидали уруше.