Novi broj jedinog hercegovačkog e-magazina posvećen je vođi Hercegovačkog ustanka. U ovom broju o velikom neumornom borcu za Slobodnu Hercegovinu pišu i govore: vladika Grigorije, Slavko Vučurević, Radovan Ždrale, Milovan Vitezović, Slobodan Boban Drašković, Jovo Radoš i Risto Dangubić, predsednik MZ Gajdobra koji je i inicijator ideje o podizanju spomenika. Takođe, samo na SH možete pročitati rukopis Jovana Nakićenovića iz 1874. godine koji predstavlja kapitalnu istorijsku građu toga vremena.

Pred vama je novi broj jedinog hercegovačkog elektronskog magazina. Ovog puta broj je posvećen Luki Vukaloviću, Hercegovcu koji nam je ostavio zalog da slobodu – ono što sadrži i ime ovog magazina – volimo najviše na svetu.

Prvi put, u elektronskoj formi, objavljujemo rukopis njegovog savremenika Jovana Nakićenovića. Ovaj rad nije obiman, ali je mnogim istoričarima poslužio kao osnovno polazište za istraživanja tog doba i zato je njegova vrednost izuzetna.

Vaskrsavanje Lukinog lika i dela važno je da bismo u današnjem vremenu, u kome se sve meri novcem i ličnim interesima, pokušali da povratimo izgubljeni osećaj za ono što je najbolje u ljudskoj duši.

Luka Vukalović je onaj na koga bi, da je sreće, trebalo da se ugledaju i današnji političari. Međutim, porediti samozvane današnje „vođe“ nekih političkih stranaka koji se radi „programskih interesa“ najčešće dobro unovče i ime velikog hercegovačkog vojvode Luke Vukalovića – potpuno je neumesno.

Luku je izabrao narod, a on je, zanemarujući lične interese, kao svoj najveći zadatak postavio borbu za slobodu svog srpskog roda. Nažalost, i u njegovo vreme društvo je bilo sklono spletkama, prevarama i manipulacijama. I tada su se pravile računice, i tada se dešavalo da brat izda brata.

Činjenica da je danas Luka Vukalović daleko od svoje Hercegovine trebalo bi da probudi težnju nove generacije da se potrudi da ga vrati na kamen koji ga je proslavio.

U ovom vremenu naučili smo da se ratovi ne gube na bojnim poljima već u našim glavama. Niko nas ne tera da se odričemo naše srpske tradicije, korena, kulture, pisma, a ipak mnogi to dobrovoljno rade.

U Lukino vreme znalo se ko prodaje „vjeru za večeru“. U međuvremenu cena je pala.

Sada se neki javno hvale kako su “za baklavu” našli put do „modernijeg koncepta“ i usput promenili ime, pismo i (vizuelni) identitet. Ako je istorija učiteljica života, davno je trebalo naučiti da to nije zalog koji nam je ostavio veliki hercegovački vojvoda.

Podizanjem spomenika u Gajdobri, Zupcima i Trebinju budi se nada da ćemo ipak sačuvati ne samo uspomenu na velikog hercegovačkog heroja već i obnoviti pouku da sloboda ne dolazi sama. Za nju se treba boriti!

Trifko Ćorović

Novi broj prelistajte OVDE

NAPOMENA: Aplikacija ne podržava platforme za mobilne telefone