Његова светост патријарх српски Иринеј рекао је да је обиљежавање јубилеја 800 година самосталности Српске православне цркве /СПЦ/, поред Косовског боја, најзначајнији за идентитет, историјско трајање и пут српског народа, који је сачувао вјеру, језик, културу и државу.

Српски патријарх је честитао српском народу овај јубилеј и позвао вјернике и све људе добре воље да од 6. до 9. октобра у Манастиру Жича у Пећкој патријаршији и у Београду прославе 800 година од аутокефалности СПЦ.

Патријарх Иринеј је указао да је српски народ, поред успона и падова, сачувао светосавску вјеру, језик, национални дух, културу и државу.

Према његовим ријечима, због тога православни Срби, не само у Србији и Републици Српској, БиХ, Црној Гори, Боки, Далмацији, већ на цијелом Балкану и у свијету, треба да буду поносни и да се радују обиљежавању великог јубилеја.

Он је за "Политику" рекао да се у Србији 85 одсто грађана на посљедњем попису изјаснило као православни хришћани, док је за остале навео да их не доживљава као проценте већ као браћу и сестре и да њима не припадају чести гласови радикалне нетолеранције, чак и мржње према Светосавској Цркви.

Патријарх Иринеј је истакао да гласови радикалне нетолеранције према Цркви, чак и мржње, припадају буквално промилима, да је ријеч о неколико групица људи, добро познатих Цркви, окупљених махом у Београду, око појединих медија и организација, финансираних из иностранства.

- Надам се не и од наше владе. Добар дио њих живи икључиво од новца који добија од недобронамјерних странаца који знају да је Црква кључни носилац идентитета српског народа - рекао је српски патријарх.

Он је указао на то да се глас оних који се изјашњавају као вјерници недовољно чује и да је важно да у јавности своју вјеру јасно свједоче они, који себе сматрају вјерницима, поготово угледне личности из свијета науке, просвјете, културе.

- Не треба да буду некакви фанатици, али јасним изјашњавањем да су православни хришћани даће примјер другима, младима и старијима - објаснио је српски патријарх и и додао да међу јавним личностима, глумцима, музичарима, спортистима има много људи који с поносом истичу да припадају Цркви светосавској.

Говорећи о односу Цркве и државе, патријарх Иринеј је рекао да је у узлазној путањи, како и Србији, тако и у Републици Српској, што сматра добрим и корисним за народ, државу и Цркву.

- Свако ради свој посао, а када и где је потребно међусобно се помажу. Наслеђе претходних деценија, када је атеизам био државна доктрина, а Црква се налазила на маргинама, у многим стварима прогнана из јавног живота, није још превазиђено - рекао је патријарх Иринеј.

Он је нагласио да не пристаје на мишљење да Црква нема право да се огласи о најважнијим питањима, те поручио да ће СПЦ и даље, када сматра да је то потребно, посебно када је ријеч о виталним питањима и идентитету народа, увијек одлучно дати свој глас.

Патријарх Иринеј је поменуо "трагичну и апсурдну ситуацију у Црној Гори", која је не мање него Косово и Метохија, класична српска земља, те да сматра да се "перфидним и систематским притисцима затиру српски народу у Црној Гори, а неки кругови истовремено истичу територијале претензије према Србији".

- Не само што је тамошња власт признала Косово и Метохију за незавинсу државу, с приштинским властима, који су одреда били припадници терористичке војске, одржава тијесне односе, него се с Цетиња чак посеже за Метохијом и говори да не припада Србији већ Црној Гори - појаснио је патријарх.

Он сматра да се у рјешавању проблема треба угледати на Светог Саву и његовог брата краља Стефана Првовјенчаног и то златно доба српске историје, који су проблеме рјешавали уздајући се у Бога, дипломатскм вјештином, прагматичношћу, уважавањем различитих интереса и грађењем мостова према истоку и западу, али са трајним духовним опредјељењем за исток, односно за православље.

Патријарх српски је истакао да цијело искуство Христове цркве учи да ниједно питање, па ни тако важно као што је Косова и Метохије, не може бити ријешено посебно, партикуларно, те подсјетио на позив који не упутио Свети архијерејски сабор СПЦ са недавног засједања.

Према његовим ријечима, Сабор је подржао сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између народа који живе на Косову и Метохији, као јужној покрајини Србије.

Говорећи о расколу православне цркве у Украјини, српски патријарх је рекао да је у украјинским медијима објављено да су га украјинске власти прогласиле за непожељну особу, али да није добио ништа званично, али да то неће умањити његову подршку украјинском митрополиту Онуфрију и благочествим Украјинцима.

- Овако како то чине Фанар /Цариград/ и кијевске власти, уз подстицај неправославних сила, само ће раскол продубити - навео је патријарх Иринеј и напоменуо да се СПЦ не опредјељује већ да само указује на неканонско дјеловање.

Када је ријеч о односима унутар СПЦ, патријарх је рекао да нема разлога за забринутост, али да је проблем што "жута штампа" креира афере у Цркви, у чему нажалост, учестувју и поједини људи који имају велику духовну одговорност.