Најповољнија траса јадранско-јонског аутопута који би у перспективи требало да прође и кроз БиХ била би од Почитеља, преко Неума до Требиња, и даље према граници са Црном Гором.

Дужина ове трасе била би 102 километра и према првим процјенама коштала би око 1,5 милијарди KМ.

На данас одржаној презентацији пројекта "Израда планерско-студијске документације за јадранско-јонски аутопут на дијелу кроз БиХ" истакнуто је да би сљедећа фаза била израда идејног пројекта, затим студија утицаја на животну средину, а тек онда израда главног пројекта и припрема документације за грађевинску дозволу, како би све било спремно за евентуалну инвестицију.

"Овај пројекат је посебно важан за југоисточни дио Херцеговине и он почиње у Почитељу, гдје се спаја са коридором 5ц", рекао је Саша Далипагић, замјеник министра комуникација и транспорта у Савјету министара БиХ, истичући да би овим пројектом општине Столац, Љубиње, Равно, Неум, Чапљина, као и град Требиње оживјели и били повезани са земљама региона, али и западном Европом и Азијом.

„Ми у Босни и Херцеговини желимо да Јадранско-јонски аутопут пролази кроз БиХ и да дужина трасе буде око 110 километара, те да се креће од Почитеља, гдје би било чвориште с Kоридором 5Ц, па преко дијелова општина Чапљина, Столац, Неум, Равно, Љубиње, Поповог поља до Требиња и спојне тачке с Црном Гором на рејону Аранђелеово/Нудо", рекао је Далипагић

Иначе, јадранско-јонски аутопут дужине је око 1.110 километара, а пролазио би кроз седам земаља. Његов почетак био би у Италији у Трсту, а пролазио би кроз Словенију, Хрватску, БиХ, Црну Гору, Албанију и завршавао у Грчкој.

Kако је истакао Далипагић, с обзиром на важност овог аутопута покренут је тендер за израду студијске документације који је завршен за 18 мјесеци, а пројекат је радио конзорцијум фирми "Ипса" Сарајево и ИГ из Бањалуке са подизвођачима.

"Данас је представљена једна од пет траса за коју сматрамо да је најповољнија", рекао је Далипагић, изразивши наду да ће овај аутопут бити и дио паневропских саобраћајних коридора.

Енес Човрк, координатор на пројекту, рекао је да је он економски оправдан као друштвено користан јер обезбјеђује перспективу за даљи развој.

"Пројекти инфраструктуре не морају увијек бити профитабилни, бар за онога ко управља том инфраструктуром, јер је примарни фокус на корисницима, на побољшању услуга, односно саобраћаја", рекао је Човрк.

И Младен Голужа, такође један од координатора, рекао је да се ради о важном пројекту који повезује коридор 5ц са коридорима у Хрватској, а постоји и веза са луком Плоче, са сјевером и мостом Свилај, чија изградња се приводи крају.