Започета акција појачаних контрола пореских обвезника за које се сумња да дио плате радницима исплаћују у коверти или на руке, а не на њихове рачуне у банкама, наставак је активности Пореске управе Српске на сузбијању сиве економије, и од ње очекујемо веома позитивне ефекте јер ће добрим дијелом спријечити пореске обвезнике да раде нелегално, да врше утају пореза и доприноса и да буду нелојална конкуренција оним пореским обвезницима који послују легално, рекао је у интервјуу за портал Banjaluka.net Горан Маричић, директор Пореске управе.

Oн је истакао да је примјетно да се одређени број пореских обвезника не придржава законских прописа, те да исплаћује дио плате у коверти, а радника пријављује на минимални износ плате чиме чини утају пореза и доприноса. Додао је да очекује помоћ радника који дио плате добијају на руке, и позвао их да такве појаве пријаве Пореској управи Републике Српске, те да сарађују са пореским инспекторима приликом контрола.

Интервју преносимо у цијелости:

Почетком овог мјесеца најавили сте појачане контроле пореских обвезника за које се сумња да дио плата радницима исплаћују противзконито, односно у коверти, или "на руке". На који начин ћете вршити те контроле, и каква су Ваша очекивања?

МАРИЧИЋ: Пореска управа Републике Српске је започела појачане контроле широм Републике Српске са циљем откривања оних пореских обвезника који исплаћују дио плате у готовом новцу, односно у коверти. Посебан акценат у овим контролама биће стављен на оне пореске обвезнике који пријављују раднике на минималан износ плате, те ће се вршити анализа односа добити одређеног пореског обвезника и броја пријављених радника на минималну плату. Очекујемо да ће нам у овој акцији помоћ пружити и сами радници који су пријављени на минималац, а који дио плате добијају у коверти. Они све то могу пријавити на бројеве телефона и електронску адресу Пореске управе, а инспектори Пореске управе ће по запримљеној пријави истражити тог пореског обвезника. Послодавцима у Републици Српској поручујем да поштују законске прописе у овој области и да, што је помало и шаљиво, паре у ковертама дају на свадбама и другим прославама, а да својим радницима комплетан износ плате исплаћују преко рачуна.

Све то се дешава и поред напора Владе Републике Српске, која константно ради на изналажењу мјера који би утицале на растерећење привреде и побољшање положајан радника?

МАРИЧИЋ: Управо тако. Дакле, Влада Српске је доношењем Закона о подстицајима у привреди Српске створила претпоставке, како за повећање плата у реалном сектору, тако и привлачењу домаћих и страних инвеститора у привреди. Ово законско рјешење Владе Српске има за циљ већу плату за раднике и превођење цјелокупног новчаног износа које радник добије у легалне токове, односно смањење сиве зоне рада.

Шта конкретно доноси тај закон, у дијелу побољшања положаја радника?

МАРИЧИЋ: Новим Законом о подстицајима у привреди, привредни субјекти остварују право на подстицај за повећање плата у два обрачунска периода, од којих је један од 1. јануара до 30. јуна, а други од 1. јула до 31. децембра у једној календарској години. Уколико послодавац у току једног обрачунског периода раднику повећа плату која би након тог увећања била већа од 550 КМ, остварује право на новчана средства у износу који одговара вриједности 70 одсто од плаћених доприноса на повећање плате. У случају ако је износ плате радника једнак или виши од најниже плате у Српској, али не прелази износ од 550 КМ, остварује право на новчана средства у износу који одговара вриједности 30 одсто од плаћених доприноса на повећање плате. Захтјев за подстицај за повећање плате радника привредни субјекти подносе Министарству привреде и предузетништва најкасније у року од 60 дана од дана истека обрачунског периода за који се тражи подстицај, док Пореска управа обрачунава и провјерава повећање плате и плаћених доприноса, појединачно по раднику код привредног субјекта.

Да ли сте у овој години радили контроле због сумњи у исплате дијела плата у ковертама, односно "на руке"?

МАРИЧИЋ: Пореска управа Републике Српске је у јулу и августу ове године извршила 42 контроле пореских обвезника који су исплаћивали минимална лична примања, те су код њих 18 утврђене неправилности код обрачуна пореза и доприноса на лична примања, због чега је наложено плаћање обавеза по основу доприноса у износу од 589.517 КМ, а по основу пореза 120.789 КМ.

Каква је наплата јавних прихода Републике Српске у овој години?

МАРИЧИЋ: Пореска управа у првих осам мјесеци ове године на рачун јавних прихода Републике Српске прикупила укупно 1,674 милијарди марака, што је за 51,5 милиона КМ или три одсто више у односу на исти период прошле године. Наплата директних пореза је у том периоду износила 339,6 милиона марака, што је за шест одсто мање него у истом периоду прошле године. Највеће смањење наплате било је код пореза на доходак, који је наплаћен у износу од 128,7 милиона КМ или 37,4 милиона марака мање у односу на исти период прошле године. Разлог мање наплате овог прихода лежи у чињеници да је Влада РС у прошлој години повећала неопорезиви дио плате на 500 КМ, и на тај начин се одрекла дијела прихода по том основу у корист радника у Републици Српској. Међутим, порез на добит је у првих осам мјесеци ове године наплаћен у износу од 181,1 милион КМ, што је за 13,7 милиона марака или девет одсто више него у истом периоду претходне године. С друге стране, наплата доприноса наставља тренд раста и обара рекорде, па је тако у периоду јануар-август ове године износила 1.034 милијарде КМ, а што је за 63,5 милиона КМ или седам одсто више него у истом периоду прошле године. Раст наплате, биљежимо и код осталих јавних прихода, посебно код накнада за приређивање игара на срећу којих је за осам мјесеци наплаћено 24,8 милиона марака или 39 процената више.

Шта утиче на тако добре резултате у наплати јавних прихода?

МАРИЧИЋ: Разлози веће наплате јавних прихода у Републици Српској се свакако једним дијелом могу приписати доброј макроекономској и политичкој ситуацији у Српској у овој години, за шта је свакако заслужна Влада Републике Српске и мјере које проводи на растерећењу привреде и побољшању положаја радника. Такође, на раст прихода утицали су и веће плате радницима у просвјети и МУП-у, затим повећање броја обвезника доприноса-запослених у Српској за око 9.500 у августу ове године у односу на исти мјесец прошле године. На веће приходе је утицало и повећање минималне плате радницима у Српској, као и свакодневне активности које Пореска управа предузима у оквиру своје надлежности кроз редовну наплату и теренске контроле.

Пореска управа Републике Српске посљедњих година доста ради на пољу дигитализације. Које су то новине у овој години, када је су у питању електронске услуге Пореске управе?

МАРИЧИЋ: Поред раније уведене могућности електронског подношења Мјесечне пријаве пореза по одбитку – 1002, од почетка ове године омогућили смо електронско подношење пореских пријава за порез на добит, те пријава за посебну републичку таксу, комуналну таксу и боравишну таксу. Пореска управа Српске је, са циљем јачања услуга пореским обвезницима и поједностављења процедура, увела нову могућност а то је електронско подношење пријава за регистрацију у Јединствени систем регистрације, контроле и наплате доприноса, као и пореске пријаве за остале накнаде, чије је кориштење омогућено путем интернет странице Пореске управе Републике Српске - Електронске услуге. Поред тога, започели смо и са попуњавањем пореских пријава за регистровано оружје у име пореских обвезника-физичких лица. Опредјељење Пореске управе РС за наредни период је да омогућимо подношење свих пореских пријава електронским путем, без потребе доласка на шалтере Пореске управе. Свакако, ту је и "Андроид мобилна еПУРС апликација" коју смо увели у јуну ове године и на тај начин омогућили пореским обвезницима да путем својих андроид мобилних уређаја на врло једноставан и брз начин приступе својим пореским евиденцијама. Такође, до краја године требало би бити обезбјеђено и функционисање Електронског сандучета, што би додатно олакшало комуникацију са пореским обвезницима.