Роњење је веома исцрпан и скуп спорт, а поготово када се њиме бави више генерација у породици, као што је случај код Вуковића из Требиња гдје је отац Александар ронилац, али и његова двојица синова Душан у Вук.

Са истим одушевљењем и вољом радују се сваком новом зарону, јер љубав према истраживању под водом јача је од страха. Отац и синови чланови су требињског Ронилачког клуба "Посејдон", а причају да само супруга и мајка Оља из њихове породице не рони иако је дуго година била активан ронилац.

- Нисам чуо да на нашим просторима има породица са три рониоца. Душан и Вук од малих ногу воле да роне. Они су послушна дјеца, а то је у овом спорту и те како важно. Роњење је скуп спорт, али успијевамо да се њиме бавимо, увјерен сам на високом нивоу - каже Александар.

Син Душан наслиједио је од оца љубав према роњењу и сваки пут с нестрпљењем ишчекује када ће обући ронилачко одијело и кренути под воду. - Прво сам гледао татине видео-касете, а онда сам га пратио на ронилачким захватима. Мало-помало, "ушло ми је то у крв" и већ 11 година се бавим роњењем. Психички и физички морамо бити спремни за роњење. Страх постоји, али га превладамо - каже средњошколац Душан.

Најмлађи члан и миљеник клуба је једанаестогодишњи Вук који, осим роњења, воли и кошарку.
- Страх постоји, али ипак уђем у воду и роним. Сваки зарон је непредвидив, али ако има страха, има и опреза. Увијек је то нова авантура - прича Вук. Њихов отац у шали каже да им је роњење "породична зараза" која изискује много новца и улагања. Солидна опрема за једног рониоца, истиче Вуковић, кошта око 10.000 КМ. Роњење је и једна од туристичких предности источне Херцеговине.

- Познато је да акваториј двије вјештачке акумулације, Билећког и Требињског језера, као и цијели слив Требишњице, обилују изузетним локалитетима за роњење, потопљеним долапима и млиницама, мостовима, па и цијелим селима, црквама, гробљима, али и фантастичним крашким подводним рељефом, што без даха оставља и свјетске рониоце који су имали прилику то да виде. То је наша велика туристичка шанса - објашњава Александар који је и инструктор у Ронилачком клубу "Посејдон".

Због јефтиније понуде смјештаја, хране и врхунских вина које имају Требиње и Херцеговина, постоји велика заинтересованост ронилаца и њихових организација из западне Европе и региона. - Да би се заокружила цјелокупна прича и поставила мапа, потребно је изградити ронилачки објекат, планиран на Требињском језеру, за шта очекујемо дозволу за градњу и одатле ћемо много брже моћи реализовати све зацртано - додаје Вуковић.

Мапе, каже, подразумијевају уцртавање и давање карактеристика свих топ дестинација за роњење у источном и западном дијелу Херцеговине и оне би требало да буду постављене на сајтове туристичких организација и спортских клубова заинтересованих за професионално и туристичко роњење.

Посејдон

За Ронилачки клуб "Посејдон" слободно се може рећи да је породични клуб, јер осим Вуковића, његови чланови су браћа Куртовић и браћа Анђелић. - Ми смо у клубу права породица. Саша и Предраг Куртовић, као и Владо и Петар Анђелић су одлични рониоци. Уживамо док заједно ронимо и гледамо све подводне љепоте нашег краја. Наравно, сви су добродошли да нам се придруже и да заједно заронимо - поручио је Александар Вуковић.