Од 2005. године до данас, због нарочите користи по државу БиХ, њено држављанство добила је 161 особа, и углавном се ради о универзитетским професорима, умјетницима, спортистима и бизнисменима.

Погледом на списак од 161 имена, препоруке за њихов пријем у држављанство БиХ давали су спортски савези, поједина министарства, а међу онима на чију препоруку је натурализовано можда и највише држављана БиХ су Спољнотрговинска комора БиХ и ентитетске привредне коморе, које су сматрале да је од интереса за БиХ пријем у држављанство појединих бизнисмена из Русије, Америке, Турске...

Највише држављанстава БиХ због нарочитих заслуга додијељено је прошле године, и то укупно 22, док рецимо 2009. и 2010. године ниједно лице није добило држављанство БиХ. Што се тиче земаља из којих долазе, највише држављанстава додијељено је особама из тадашње државне заједнице Србије и Црне Горе, које углавном долазе из Бијелог Поља, Берана, Пљевља, Подгорице, Цетиња, Пријепоља, Сјенице, Рашке, али и из Београда, Косовске Митровице, Приштине, Земуна итд. Затим слиједи Хрватска, чијим држављанима је додијељено 25 држављанстава, а одмах иза ње Србија, чијих 18 држављана је добило пасош БиХ. Одмах послије Србије је Турска, чијим држављанима је додијељено 18 држављанстава БиХ. Рецимо, турски држављанин Фатих Кол на препоруку Фудбалског савеза БиХ добио је држављанство БиХ 2013. године, док је Али Риза Акбас, банкар, на приједлог Спољнотрговинске коморе БиХ држављанство добио 2016. године.

Међу натурализованим држављанима БиХ је и Рашид Сердаров, бизнисмен из Русије, који је требало да прави термоелектрану у Угљевику, а који је држављанство добио 2011. године. Осим бизнисмена, на списку лица која су добила држављанство највише је оних која су спортом задужила БиХ, а међу њима, између осталих, су и Осман и Нихад Хаџикић, који су држављанство добили на основу приједлога Фудбалског савеза БиХ, али и Аднан Канурић из Аустрије, који је држављанство стекао 2017. године.

У току ове године до сада држављанство БиХ стекло је 10 лица, а међу њима су Иранац Ебрахим Мхаммадиан Елирд, затим Феџзи Цутур из Турске, као и његов земљак Музафер Цилек, али и Нуаим Хендрицкс, држављанин Јужноафричке Републике.

Задњи бх. држављани, према користи за БиХ, постали су Анастасија Војиновић, спортисткиња из Србије, турски професор Овгун Ахмет Ерцан и бизнисмен Кристофер Ентони Габриел из Аустралије. Габријел је, иначе, нашој јавности познат као супруг Ђемиле Талић-Габријел, донедавно почасног конзула БиХ у Аустралији, коју је Предсједништво БиХ разријешило те дужности, представљен је и као директор авио-компаније "FlyBosnia".

Иначе, Законом о држављанству БиХ предвиђено је да неко лице у појединачним случајевима, уколико се сматра да је то нарочита корист за БиХ, може држављанство БиХ добити и без испуњавања услова предвиђених тим истим законом. За разлику од осталих, који морају имати најмање 18 година, те да прије подношења захтјева за држављанство на територији БиХ морају боравити најмање осам година, особе за које се сматра да су од нарочите користи за БиХ аплицирати могу уз препоруку неке од институција у БиХ.

"Министарство цивилних послова по запримању захтјева странке за пријем у држављанство БиХ, у складу с Правилником о поступку пријема у држављанство Босне и Херцеговине лица која се сматрају од нарочите користи за БиХ, предмет комплетира у што краћем року у складу с одредбама Закона о управном поступку БиХ и доставља на одлучивање Савјету министара Босне и Херцеговине", рекли су нам у Министарству цивилних послова БиХ.