На њивама и у воћњацима пуне руке посла, а сезонских радника све мање. Пољопривредници не могу да нађу довољно надничара, иако су повећали дневнице. Исти проблем мучи и угоститеље, као и грађевинце.

Стара народна "нема хљеба без мотике" важи за оне који су прешли шесту деценију. Такви су на њивама, док они у пуној снази одлазе у земље Европске уније. У Подрињу и на Мајевици воћари с муком проналазе бераче иако је дневница од 40-50 марака.

- Свешће се на то, да домаћинство производи само за себе, и да то што сами произведу сами и оберу. Значи ко има своју  продицу, за себе ће усијати и обрати. И, то је то - рекао је Добрисав Благојевић из Братунца.

Сезонски послови су драгоцијени за незапослене који не могу наћи посао у струци.

- По струци сам обућар, али немам посао. Овако зарађујем и није ми тешко - истакла је Вајица Симић.

И произвођачи дувана и повртари трагају за сезонским радницима који су траженији од жиранта. Осим дневнице, обезбјеђују им превоз, два оброка, кафу, пиће.

- Нема више ко да ради и нема више с ким да се ради - истакао је Раде Јовичевић, потпредсједник Удружења повртара Републике Српске.

Ријетки су они који немају проблема да обезбиједе помоћ у сезонским пословима.

Недостатак сезонаца проблем је и у Херцеговини.

- За сада се успјевамо изборити са радном снагом, али то је свакодневни проблем, који прераста у регионални проблем - навео је Драгиша Башић, руководилац воћарске производње Попово поље.

Омладинска задруга некада је годишње ангажовала и до 1хиљаду радника за сезонске, привремене и повремене послове - сада три пута мање.

Грађевинска предузећа подигла су цијену сатнице за 20 одсто , али тешко је доћи до паркетара, молера и керамичара, који лако налазе ангажман у иностранству.

- Старосна структура радника се повећала. Већи број радника је у зрелим годинама који остају овдје, већ су формирали породице, па им се не иде да буду подстанари у Њемачкој - сматра Милован Лукић, директор грађевинске фирме.

У бијељинској филијали Завода за запошљавање кажу да послодавци највише траже раднике који би обављали послове конобара и кувара, без обзира на квалификацију. Током сезоне рукаве засучу углавном старији који немају услове за пензију, а послодавци их не желе - проблем је што за коју годину неће моћи да раде. Кажу ко хоће да ради посла увијек има, па је боље радити и за мање новца, него сједити код куће и жалити се на беспарицу.