Са Светостефанског црквено-народног сабора који је отворен у Херцег Новом поручено је да је Приједлог закона о слободи вјероисповијести усмјерен на разарање једине истинске православне цркве у Црној Гори и да представља безакоње без преседана.

Умјесто очекиваног Закона о реституцији од комуниста одузете црквене имовине, предложен је закон који је уперен искључиво према имовини Митрополије црногорско-приморске и осталих православних епархија на територији данашње Црне Горе, наводи су прогласу након засједања Светостефанског црквено-народног сабора који је уприличен поводом славе општине Херцег Нови - Преноса моштију Светог архиђакона Стефана.

Са овог скупа истичу да је ријеч о злонамјерном законском акту којим Влада Црне Горе намјерава да Српску православну цркву у Црној Гори лиши њеног вјековног насљеђа.

- Оно што законски текст предвиђа треба назвати правим именом - конфискација имовине од законитих власника - титулара права, чиме се очигледно крши право на мирно уживање својине - наводи се у прогласу.

У прогласу се подсјећа да се још прије четири године Венецијанска комисија изјаснила да је конфисковање имовине забрањено, а да је званичан став ове године у вези овог спорног Приједлога закона био да се право власништва има утврдити у за то предвиђеним поступцима, у складу са Европском конвенцијом и праксом Европског суда за људска права.

- У земљи која свим својим дипломатским и легислативним напорима стреми Европској унији, предлаже се закон који крши Европску конвенцију за људска права по више основа - наводи се у прогласу.

У прогласу се истиче да однос који Влада Црне Горе буде имала према имовини Српске православне цркве у Боки и Црној Гори у наредном периоду опредијелиће одлуке Великог бокешког црквено-народног сабора који је у припреми.

- Како бранили своје светиње и гробове, тако нам Бог помогао - наводи се на крају прогласа са Светостефанског црквено-народног сабора.

Сабор је почео Светом архијерејском литургијом у Храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Савина у Херцег Новом.

Литургију су служили Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије заједно са епископима будимљанско-никшићким Јоаникијем, милешевским Атанасијем и умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем Јевтићем, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројних вјерника.

Црногорска Влада је у јуну усвојила Приједлог закона о слободи вјероисповијести којим је предвиђено да државна имовина постану сви вјерски објекти који су били имовина државе Црне Горе прије губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке вјерске заједнице.