Бјелоглави суп, орао лешинар, који је у Републику Српску увезен из Србије, довезен је и смјештен у мјесто Попово поље, у тамошњи Центар за реинтродукцију у селу Седлари.

Скоро изумрла врста птице, која је некада имала колоније у Поповом пољу, стигла је из Резервата природе "Увац" у Србији.

Од прошле јесени у кавезу у Седларима смјештен је "Душан Силни", бјелоглави суп који је случајно пронађен у околини Братунца и захваљујући интервенцији стручњака из Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, уточиште је нашао у Поповом пољу, гдје се навикава на услове некад природног станишта ове врсте.

Саша Маринковић са Института за биолошко истраживање "Синиша Станковић" из Београда каже да је до деведесетих година бјелоглави суп, не само што је нестао у Херцеговини већ је био пред истребљењем и у Србији.

"Наша истраживања показују да се белоглави суп природним путем не може проширити, већ ми морамо да му помогнемо и да га унесемо у ново станиште", рекао је Маринковић на конференцији за новинаре у Требињу и додао да је колонија бјелоглавог супа била у Поповом пољу до избијања ратних дејстава.

Маринковић каже да ће сада два бјелоглава супа бити заједно у кавезу, напомињући да се о овим птицама треба бринути и да су се оне некада храниле угинулом стоком, али да се сада та стока спаљује и закопава.

"Ми само хоћемо да вратимо хармонију, јер бјелоглави суп није обична врста, већ врста од економског, туристичког значаја. Он враћа лепоту крајевима где се налази и значајан је са више аспеката", рекао је Маринковић.

Директор Резервата "Увац", највеће колоније бјелоглавих супова на Балкану, Ранко Бијелић истакао је да су Заводу Републике Српске спремни да помогну својим практичним знањем, едукацијама и обуком људи који ће се бавити заштитом и реинтродукцијом бјелоглавих супова у Поповом пољу.

Он је истакао да ће се добављање ових птица вишеструко исплатити, наглашавајући да се удвостручава посјета и у резервату "Увац" због бјелоглавих супова.

Директор Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Слободан Наградић рекао је да ће са градоначелником Требиња Славком Вучуревићем разговарати о томе ко ће газдовати Центром за реинтродукцију у селу Седлари, односно ко ће бити финансијер.

"То не може бити Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, јер нам овлаштења тог пројекта забрањују да будемо власник колоније или станишта", појаснио је Наградић и додао да ће Завод финансирати бригу о суповима док се не нађе неко ко ће за те намјене убудуће издвајати средства.

Градоначелник Требиња Славко Вучуревић рекао је да град Требиње финансијски подржава многе пројекта, "па зашто не би и опстанак неких животиња".

"Желимо само да знамо шта то подржавамо и кога, као и који су ефекти и колико новца треба", додао је Вучуревић.

Други бјелоглави суп који је донесен у Херцеговину стар је око три године, прегледан, прстенован и има сву потребну документацију.

Све активности у вези са враћањем ове врсте орла у Попово поље реализују се у оквиру пројекта "Реинтродукција бјелоглавог супа у Попово поље" који спроводе Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Завод за заштиту природе Србије и Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" из Београда.

Након конференције за новинаре организована је посјета рејону Седлара, а вечерас у 18.00 часова планирана је и промоција књиге "Бјелоглави суп" аутора Братислава Грубача.