У медијима се често потенцирају негативне стране љекарског позива... Ми вам данас доносимо причу о љекарима у РС који бесплатно помажу заборављеним и маргинализованим, људима без адекватне здравствене заштите.

У неколико локалних заједница широм Републике Српске раде љекари који су и у тешким и кризним временима свједоци зашто је ово најхуманији позив. Бесплатном дијагностиком, лијечењем и топлим људским приступом, помажу онима који су без адекватне здравствене заштите, често заборављени или на маргинама друштва.

Њихови мотиви за доброчинство и волонтерски рад разликују се у нијансама, а углавном их води љубав према човјеку, свом крају и узвишени осјећај помоћи другоме, који, како истичу, нема цијену.

Желимир Нешковић је директор Дома здравља у Лопарама, који већ шест година обилази мајевички крај и помаже својим сународницима.

Оно што је почело као индивидуална акција, кроз године се развило у тимски рад, те му се придружило неколико колега са овог подручја. Осим своје стручности и времена, у волонтерске акције су уткали пуно воље и несебичну жељу да помогнуи угроженима или занемареним становницима мајевичког краја.
Доктор Нешковић почео је свој хуманитарни рад у зиму 2013. године у забаченом селу Завршје, а наставило се акцијама и по другим селима око Лопара.

"Укључио сам и колеге, па је сада наш хуманитарни рад обимнији и опсежнији. Радимо ширу дијагностику у мјесним заједницама око Лопара које су удаљеније од Дома здравља. Површина општине Лопаре је око 290 километара квадратних и доста је разуђена", казао је Нешковић.
Откада је постао директор Дома здравља у Лопарама предано се ангажовао да га осавремени и опреми најмодернијом медицинском опремом, те да и пацијентима који долазе у ову болницу, буде пружена најбоља њега и помоћ.

За волонтерски рад, како је истакао, мотивише га углавом љубав према његовом крају.

"Мислим да ме већ дуже времена сви препознају као локал патриоту. Мотивише ме љубав према мом крају, жеља да путујем, будем са људима и учим", истакао је Нешковић.

Стоматолог Александар Стајчић из Бањалуке већ десет година помаже дјеци бањалучког Дома "Рада Врањешевић".

Сваког четвртка малишани који бораве у овом дому, а који су без родитељског старања, долазе у ординацију код доктора Стајчића на све врсте поправки зуба, о његовом трошку.
"Ради се о дјеци свих узраста, највише је оних од шест, седам година, па до оних старијих, којима радимо фиксне протезе и слично. Углавном, бринемо о свим узрастима", додао је доктор Стајчић.

Нагласио је да у стоматолошкој ординацији чине све што могу за добробит дјеце, а да су посебно мотивисани да помогну дјеци из Дома, који су без родитељског старања.

Упитан шта га мотивиша за хуманитарни рад, каже да се држи "старих вјеровања да Бог све види".

"Не треба ми финансијска надокнада нити било која друга, ако се неко моје добро дјело врати кроз здравље и срећу моје дјеце", додао је.

Дражен Милосављевић из Бањалуке већ три године волонтерски ради у хуманитарној амбуланти "Св. Апостол и Евангелист Лука", а са преко 2.000 прегледа рекордер је по броју пацијената.

Око 200 доктора и сестара су чланови, а принцип рада у амбуланти је као и у породичној медицини, а имају и малу хируршку салу за мање захвате, ултразвук и приручну апотеку.

"Искуства су одлична и пацијенти су сјајни људи. Махом су без здравственог осигурања или у тежој материјалној ситуацији, а колеге су дивне, без сујете и лоших међуљудских односа, тако да смо тамо као једна породица", казао је Милосављевић за Мондо.

Упитан шта га мотивиша за хуманитарни рад, доктор Стајчић каже да се држи старих вјеровања да Бог све види...

Истиче да је узвишен осјећај помоћи људима у невољи.

"Тај добар осјећај се не може платити новцем. Људи дођу забринути, али добију лијеп људски приступ, увјерење да ће им се ријешити проблем, плус бесплатно терапију, ултразвучне, лабораторијске и друге специјалистичке услуге", рекао је Милосављевић.

Додаје да га је једно вријеме послодавац пуштао у 14.50 сати. Умјесто ручка у то вријеме, успут би узео неке грицкалице и стигао у 15 часова, на вријеме пацијентима.

"Ми сви то радимо зато што волимо и човјек се увјери да није погријешио када је изабрао најхуманији позив. Мислим да је наша амбуланта једна од најљепших прича ових простора. Нажалост, у нашем друштву се више потенцира она негативна страна везана за наш позив", нагласио је Милосављевић.

У хуманитарним акцијама и разним пројектима широм Републике Српске незаобилазно је име докторице Снежане Kутлешић-Стевић, специјалисте пулмологије, а која је већ годинама запослена у Заводу за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" у Бањалуци.
Докторица Kутлешић-Стевић два пута мјесечно одлази у Дом здравља Дрвар, гдје прегледа болесне и старе особе, а својом стручношћу и енергијом дала је допринос бројним акцијама – бесплатни прегледи у бањалучким мјесним заједницама, едукације у Удружењу дијабетичара, предавања родитељима дјеце са аутизмом са удружењем "Твоја ријеч", модне ревије са женама са инвалидитетом... Ове године припрема се да модну ревију организују четврти пут, а у плану су и неке новине, попут организације плеса са особама са инвалидитетом, те су у току тренинзи и друго.

"Kао љекару и хуманисти, моја жеља и мисија је да помогнем људима, болеснима, маргинализованим, слабијег социјалног стања... Такође, циљ ми је да својим примјером и радом, подижем свијест и код других, мојих колега или суграђана, да бисмо урадили више, не само за своју локалну, него и ширу заједницу. Око 23 године предано радим, а да је било увијек лако, није. Оптимиста сам и гледам да из свакога извучем оно најбоље, па тако и из себе", казала је Kутлешић - Стевић за Мондо.

Сматра да у медицини прије свега морате вољети човјека, да бисте се бавили овим послом.

"Мени је сатисфакција срећно лице пацијента и спознаја да сам некоме олакшала проблем колико год је то било у мојој моћи", истакла је наша саговорница.