Протеклог мјесеца у посјети Гацку била је госпођа Смиљка Соретић, изданак чувене гатачке породице Грђић, породице која је дала толико бриљантних умова и изнад свега увјерених и доказаних родољуба да јој је мало равне и у много ширим оквирима него што су Гацко и Херцеговина. Госпођа Смиљка Соретић ћерка је Гојка Грђића, истакнутог стручњака и  професора Економског факултета. Посјета Гацку, на позив Општине Гацко, приличeна је поводом Славе Општине Гацко и Храма Свете Тројице, у чијој је изградњи, у последњој деценији деветнаестог вијека, али и у њеној обнови, шесдесетих година двадесетог, учествовала и породица Грђић. Вишедневни боравак у Гацку био је одлична прилика за евоцирање успомена и обнављање веза између потомака ове породице и Гачана који их, упркос наслагама заборава, ипак нису заборавили. 

За госпођу Соретић уприличен је пријем у згради Општине од стране начелника Општине, Милана Радмиловића и предсједника СО Гацко, Јован Ковачевића. Том приликом разговарало се и о проналажењу одговарајуће локације за постављање бисте Васиљу Грђићу која је рад чувеног вајара Сретена Стојановића. Од госпође Смиљке могло се чути много занимљивих прича о породици Грђић али и српској интелектуалној и националној елити која се педесетих и шесдесетих година двадесетог вијека налазила у тешкој ситуацији – о Ристу Грђићу, Гојку Грђићу, доктору Веселину Савићу (“Доктору Арону”) и многим другим.

Током посјете госпођа Смиљка је, између осталог, посјетила и Етно-музеј и библиотеку у Данићима којој је поклонила око четрдесет књига из своје личне библиотеке. Посјетила је и Гареву, цркву и споменик војводи Богдану Зимоњићу, потом Добреља, споменик жртвама комунистичког терора и споменик доктора Сава Бумбића, познаника и пријатеља госпође Соретић, старо гробље у Гацку гдје је сахрањен Војислав Грђић, Смиљкин дјед, улицу названу по браћи Грђић, “горњу чаршију” и стару кућу Грђића, спомен собу борцима из одбрамбено – отаџбинског рата, као и култирне манифестације које су организоване за вријеме њене посјете Гацку.

У своје Гацко госпођа Смиљка је са Флориде, преко Београда, дошла  у пратњи супруга Федора Феђе Соретића, академског сликара који је широј јавности прије свега познат као настављач велике традиције војвођанских пејзажиста Шумановића, Радовића, Коњовића. Ова симболична и корисна посјета свакако неће бити и једина.

Проф. др Гојко Грђић (Гацко, 1907 –  Београд, 1979.)

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1931. године. Докторирао на Филозофском факултету у Берлину 1934. Универзитетску каријеру отпочео је као доцент 1939. године на Економско-комерцијалној високој школи у Београду. За вријеме рата хапшен од старне Гестапоа. Од 1948. је на Економском факултету Универзитета у Београду. За редовног професора је изабран 1954. године. Прије рата предавао Привредну историју, а на Економском факултету у Београду – Економску статистику и Макроекономске билансе. Био је шеф Катедре за статистику и Декан Факултета, а имао је и друге функције на Економском факултету.