Петнаестак професора и студената археологије са угледних научних института из неколико земаља ових дана борави у Билећи, гдје истражују двије локације некропола стећака у Дабарском пољу, у оквиру међународног пројекта који финансира Фондација “Марија Kири”.
Професор археологије и консултант Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Љубица Рудић рекла је да овај пројекат подразумијева истраживање стећака средњовјековне жупе Дабар, која обухвата подручје данашњих општина Билећа и Берковићи.“Сада истражујемо двије некрополе. То су плоче у Хатељима, праисторијски тумулус хумка на којој се налази 13 средњовјековних надгробних споменика, те црквина у Милавићима, која има евидентирана 352 стећка и друга је по величини некропола у БиХ. На једном дијелу нам је геофизика открила остатке структуре која подсјећа на темеље цркве”, навела је Рудићева.

Она је објаснила да се сада врши ископавање, након чега ће, у складу са законом, покретни материјал бити однесен на анализу у Велику Британију, Словенију и Србију.

“Значајно је истаћи да ће сав материјал након завршене анализе бити враћен у Музеј Херцеговине у Требињу”, истакла је Рудићева.

Према њеним ријечима, локално становништво има велику улогу у заштити ових културно-историјских споменика јер једино они могу спријечити нелегално ископавање и крађу културних добара.

Она је додала да истраживачи велику захвалност дугују локалном становништву које им је изашло у сусрет и има разумијевања за њихов посао.

Носилац и иницијатор пројекта је доктор средњовјековне археологије из Универзитета у Редингу у Енглеској Саша Чавал која се заинтересовала за истраживање стећака и отпочела пројекат након контакта са представницима републичког Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа.

“Богатство једне земље није у злату, већ у културно-историјској баштини. Тај камен са стећака има неко скривено значење. Мене веома љути што у 21. вијеку нико не зна ништа о стећцима, осим људи који ту живе, јер кад би такви стећци били у Енглеској цијели свијет би знао за њих”, каже Чавалова.

Доцент на Одјељењу за археологију Филозофског факултета у Београду Моника Милосављевић рекла је да један од важнијих аспеката истраживања размјена знања и искустава између домаћих и студената из Венеције, Станфорда, Хонг Kонга.

“Они носе различита искуства, учени су различитим традицијама, али важно је да прихвате стандарде струке који често нису доступни на Балкану, тако да ми сада заједно можемо да учимо како се археолошка истраживања врше у погледу иновативне методологије”, истакла је Милосављевићева.

Луција Грахек из Научног инстутута за археологију из Љубљане, рекла је да ради на праисторијском тумулу у Хатељима.

“Велики изазов је радити са толиком екипом студената, али мислим да смо сви направили добар посао”, рекла је Грахекова.

Ископавањима је претходило прошлогодишње геофизичко снимање терена, на основу чега су одабране локације на којима се очекују значајна открића. Тако би и овај дио културно-историјског насљеђа Херцеговине требало да постане познат и широј научној јавности.