Љубав је Еву из Будимпеште довела у Требиње. А љубав према природи њу и Александа је довела на село.

Скрасили су се на обали Требишњице у селу Гомиљани. Мађарица нема жива мира, каже да је за седам година упознала сваки педаљ најјужнијег града.

"Свиђа се мени Требиње, ја волим овдје, волим Попово поље. Ја знам сва села овдје. Била сам у Kличањ, Страч, Голо Брдо, ја знам гдје је Ластва, знам гдје су најбоље јагоде, ја знам Рапте, Бобане. Ја сам гледала минимум двије или три хиљаде стећака овдје", каже Ева.

У граду је само када мора, а села не престаје обилазити. Херцеговци су је завољели, а она одушевљена њиховим гостопримством.

"Kада чују да сам странац одмах зову, "дођи имам сланине, имам домаћи сир, хљеб, волиш ли млад лук да дођи да једемо заједно"", прича Ева.

Ева говори четири језика, а Александар два. Вољели би се опробати у туризму, али услова за то још нема. Природа се воли, али са њом није лако, није лако ни то што немају нормалан пут до куће.

"Не можемо да размишљамо да направимо неки посао само ради приступног пута који би требао да постоји, али га нема. Kада је велика киша и када прораде вруље и када се пусти на брани ми некада знамо да будемо као на острву по четири пет дана тотално одсјечени", рекао је Александар Ђокић.

"Ти би овдје вољела да се бавиш туризмом, али нема услова?" Да да, хоћу и имам много много идеја. - Тајна!

Није тајна да љубав побјеђује. Зато се Ева и Александар надају да ће им коначно неко направити пут до куће, али и да ће се спријечити излијевање ријеке на њихово имање.