Генерација матураната невесињске Гимназије из 1979. године прославила је синоћ јубилеј 40 година од матуре.

Школски час одржали су професори Видосава Братић и Здравко Алексић, а на прозивку се одазвало њих 35.

Најбољи ђак у тој генерацији Милена Вуковић Буха која живи и ради у Београду истакла је да је за свакога ко је дочекао 40 година матуре то срећа, радост и задовољство.

– Ово 40 година матуре је 40 година сјећања на најљепше доба живота, и ако томе додамо да сваки човјек највише воли свој завичај онда је срећа комплетна за сваког од нас – са поносом је рекла Вуковић Буха.

Милена је магистар економије и већ 15 година успјешно води своју фирму која се бави пословима пореског савјетовања, и у Србији је оцијењена као најликвиднија и припада групи најуспјешнијих компанија.

Она је додала да јој је посебно задовољство кад се сјети да је једини ђак који је невесињску Гимназију завршио за три године, истичући не зато што је била паметнија од осталих, већ само више вреднија.

Вера Кокотовић из Невесиња рекла је да јој је драго што је остала у свом родном мјесту гдје је основала породицу и успјешно води своју Агенцију за рачуноводство.

– Прошле су године и ово је велики јубилеј за све нас који смо се данас окупили, а многи од нас се нису видјели пуне четири деценије и осјећај је заиста неописив – додала је Кокотовић.

Костадин Којо Ристић из Новог Сада рекао је да је ово велики дан за њихову генерацију, јер годину дана су се припремали како би се ускладиле свачије обавезе у жељи да одзив буде што већи.

– Са поносом могу да кажем да смо једна од бројнијих генерација која се састаје након толико година – нагласио је Ристић.

Будимир Стајић који живи и ради у Требињу истакао је да је ово диван тренутак да се подсјете ђачких дана и да након толико година испричају једни другима своју животну причу.

– Многа пријатељства која су започета на почетку школовања остала су јака и до дан данас и то је управо оно чему се човјек радује и враћа – рекао је Стајић.

Из Шведске је на ово дружење дошла и Милица Човило Штукан која није крила емоције јер се са својим школским друговима видјела након пуно година.

– Радујем се и срећна сам јер сам дио ове дивне дружине, која ме подсјетила на најљепше дане у мом животу – са сјетом је додала Човило Штукан.

Јагода Девић из Старих Бановаца која је највећи дио свог радног вијека провела у Дијани, богињи тепиха, захвалила се свима који су организовали овај велики јубилеј и омогућили ово дружење.

– Сваки долазак у завичај за мене је повратак у безбрижне дане, а ово љето ћу посебно памтити јер сам видјела све драге људе који су били дио мога живота – носталгично је рекла Девић.

Раденко Бабић из Сарајева није крио одушевљење што ће заједно са својим друговима поново сјести у школске клупе и присјетити се дивних времена које су провели заједно.

– Мени ова прослава пуно значи и да сам био на крај свијета дошао бих данас да се видим са својим пријатељима – рекао је Бабић.

Интересантно је истаћи да у овој генерацији имају два брачна пара а то су Милојка Мунишић и Миленко Драговић, и Милена Вуковић и Ђорђе Буха.

Била је ово прилика да се некадашњи школски другови окупе након четири деценије и евоцирају успомене на најљепше животно доба. Дружење је настављено у Ресторану „Буквица“.