Руске архитекте су направиле нацрт пројекта реанимације Сергијевог Посада у 'православни Ватикан'. За овај грандиозни пројекат биће издвојено двије милијарде евра.

Сергијев Посад је бисер “Златног прстена“, историјских градова сјевероисточно од Москве и духовни центар Русије, будући да се у њему налази Тројице-Сергијева лавра. У Сегијевом Посаду живи свега 100.000 становника. Управо у том мјесту планира се изградња духовног центра који добија посебан значај након раскида односа Руске православне цркве са Цариградском патријаршијом (у јануару након давања аутокефалности новој православној цркви у Украјини). Руска православна црква је, наиме, као највећа од свих помјесних цркава један од носећих стубова православља.

Сергијев Посад је основан давне 1337. године када је преподобни Сергије Радоњешки, заједно са братом Стефаном, на овом мјесту направио малу дрвену цркву посвећену Светој Тројици и неколико келија. Ускоро су монаси, занатлије и сељаци почели да се насељавају око манастира. На мјесту старе дрвене цркве никао је камени Храм Свете Тројице који је осликао познати руски фрескописац Андреј Рубљов. За вријеме цара Ивана Грозног манастир је добио и јаке зидине.

Захваљујући угледу који је Свети Сергије имао у народу и међу руским кнежевима, манастир је постао духовни центар руског народа. Из њега се ширила молитва за уједињење свих руских земаља.

У каснијим вијековима богатство и углед манастира само су расли. Од 15. до 19. вијека најбоље руске занатлије су изградиле многобројне објекте у оквиру лавре који данас представљају неку врсту музеја под отвореним небом. У 18. вијеку подигнуте су Успенска и Вознесенска црква. Управо овдје се и родила у цијелом свету позната руска матрјошка.

Царица Јелисавета Петровна (1741-1762) му је указом 1744. године доделила статус лавре - првог манастира у Русији. Касније је Катарина Велика (1762-1796) наложила да се околна села обједине у једну административну јединицу под називом Сергијев Посад.

Процват манастира се завршава доласком на власт бољшевика. Од 1919. године до 1946. године он је чак био и затворен, а монаси су били прогнани. Чак је и граду промијењено име у Загорск, како би се избрисало сјећање на Светог Сергија Радоњешког и лавру.

Данас, лавра је мушки манастир, духовни центар православља Русије и налази се под заштитом Унеска. На њеној територији се налази Московска духовна академија и сјемениште, као и национални парк (музеј-заповједник).

И сада, власти Сергијевог Посада спремају велики пројекат реновирања центра града и његово претварање у једну од главних православних светиња, по моделу Ватикана, Јерусалима и Меке. Вриједност пројекта се процјењује на невјероватних 120-140 милијарди рубаља (око две милијарде евра). Државна компанија Dom.ru и конструкторски биро Стрелка већ су направили стратегију развоја Сергијевог Посада до 2025. године.

Пројекат предвиђа потпуно реновирање центра града и његову подјелу на духовни и административни дио. Ради се о око 400 хектара у центру Сергијевог Посада (читав град се простире на свега 1.200 хектара).

Око саме лавре на Тргу Црвене армије биће изграђен културно-представнички центар, који ће чинити музеј православне умјетности, омладински православни културни центар, патријаршијска богословска библиотека, конгресни центар, хотел, виши црквени суд, зграда служби Синода, мисионарска зграда, патријаршијски дом за пријеме, представништва аутокефалних цркава и центар православних медија.

На супротној страни од духовног центра биће изграђен административно-пословни комплекс у којем ће бити смјештене 23 државне установе, укључујући полицију и војну касарну.

Потпуна реконструкција центра града, нова саобраћајна мрежа и развијена услужна дјелатност несумњиво ће повећати број туриста и ходочасника у том највећем руском духовном центру.