Његово преосвештенство епископ диселдорфски и њемачки Григорије указао је на потребу гајења отворености без предрасуда и хришћанске љубави, првенствено према најближима, а потом и према другима, јер је то једини исправан пут.

- Ово сматрам јединим исправним путем који нам омогућава да се у правом свјетлу представимо свима онима који нису православни или уопште нису хришћани - рекао је владика Григорије на свечаној академији, одржаној синоћ у Хановеру поводом обиљежавања пола вијека постојања Епархије диселдорфско-њемачке.

Владика је напоменуо да 50 година практичног живота Епархије на територији Њемачке свједоче о бројним братским чиновима представника већинских хришћанских цркава, те подсјетио да су "бројни храмови добијени уз великодушну помоћ Римокатоличке и Евангеличке цркве". 

- Ако ми као православци, конкретно овдје у Њемачкој, успоставимо чврсту заједницу међу собом, заједницу с јасним хришћанским идентитетом, тек тада ће моћи да нас препознају и прихвате и католици и евангелици и све друге вјерске заједнице око нас - рекао је владика Григорије. 

Он је истакао да је однос са другим заправо у средишту проблема овог времена, у знатној мјери обиљеженог индивидуализмом. 

Владика Григорије је навео да се остварена личност од пуке индивидуе разликује управо својом упућеношћу на другог, оствареним односом са другим. 

- На крају крајева, и сама Црква као начин постојања подразумијева другост. Наиме, Црква се као другост остварује у заједници и као заједничарење у различитости - навео је владика Григорије. 

Он је, између осталог, указао да је Црква увијек схватана у релацији према неком и зато не би смјело да се догоди да епископ и Црква помисле да је могуће њихово постојање које подразумијева изолацију. 

- Другачије речено, епископ и Црква имају одговорност за друге и другачије и за све и свијет који их окружује. Такв став изискује аскезу, јер се аутентичне и добре ствари не догађају по аутоматизму, него кроз борбу за истинску слободу и, у крајњој линији, за истинску љубав - истакао је владика Григорије. 

На академији у Цркви Светог Јована у Хановеру обратили су се и највиши представници Васељенске Патријаршије у Њемачкој, Евангелистичке и Римокатоличке цркве.