У БиХ, ако је судити по стандардима који важе у Европи, недостаје 2.000 доктора и 4.500 медицинских техничара, тврде синдикалци, а како наводе, неке мање локалне заједнице би ускоро могле потпуно остати без љекара, јер "бијели мантили" одлазе у веће здравствене установе или у европске земље.

Зијад Латифовић, предсједник Независног струковног синдиката запослених у здравству ФБиХ, сматра да љекара и другог особља недостаје у цијелој БиХ, односно и у РС и у ФБиХ.

Наглашава да се у мањим општинама биљежи недостатак љекара, попут Дрвара, и у ливањским општинама.

"Проблем је недостатака комплетног здравственог особља, ми имамо неких амбуланти и у ФБиХ и у РС гдје нема ни медицинских сестара", рекао је Латифовић.

Миодраг Фемић, предсједник Међународне асоцијације доктора медицине за југоисточну Европу, рекао је да они више од три године указују на проблем да ће доћи до одлива љекара и медицинских радника свих профила из свих здравствених установа, што се и показало у стварности.

"Посебно у секундарној и терцијарној здравственој заштити, међутим, и у домовима здравља. Имамо на терену ситуацију да из неких домова здравља у РС иду 'бијели мантили' у Федерацију, гдје им је дупло већа плата, а из ФБиХ љекари одлазе пут Европе", тврди Фемић.

Додао је да је највећи проблем одлив медицинског кадра без повратка назад, а најгоре у свему томе је што одлазе са породицама.

"Поставља се велико питање на које ниједно министарство нема одговор, а то је: Kо ће нас сутра лијечити. Људи у РС условљавају се специјализацијом, да морају да враћају дупло, односно дупло дуже морају радити и на тај начин их вежу за установу, што је противзаконито ", рекао је Фемић.

Навео је да љекари потпишу уговор за специјализацију, примјера ради, из хирургије, која траје шест година, а онда морају вратити 12 или 18 година радно.

"Ако не буде радио тако, пријети му се тужбом. Радимо на рјешавању овог проблема и покрећемо колективне тужбе", навео је Фемић.

Миленко Гранулић, предсједник Синдиката здравства и социјалне заштите РС, рекао је да у домовима здравља у РС има доктора у већим локалним заједницама док у мање општине, попут Хан Пијеска, Чајнича, Љубиња и Берковића скоро нико неће да иде и тамо недостаје љекара.

"Доктора на Бироу за запошљавање има, али они не желе да иду у мале општине, гдје су ниске плате, и бојим се да ћемо остати без љекара, посебно у малим општинама, јер се тренутно повлаче доктори из пензије који могу радити", истиче Гранулић за "Независне".

Додаје да би о том проблему требало повести рачуна, односно да се тим докторима повећа плата, и не само њима, већ свим запосленим у здравству.

Адиса Факић, доктор оториноларингологије и предсједник Синдиката радника у здравству Тузланског кантона и предсједник Извршног одбора Синдиката запослених у здравству ФБиХ, каже да, према стандардима и нормативима, љекара фали, али не због одласка већ се ради о томе да је у Тузланском кантону била на снази забрана запошљавања у јавним установама.

"Стандарди и нормативи су од 1980. године и мијењају се појединачно по гранама медицине, тако да ти стандарди прописују да треба мало љекара, с обзиром на број становника. Тако, рецимо, један љекар оториноларинголог лијечи 60.000 осигураника, што значи да на цијелу Тузлу дођу само два доктора, што је премало", рекла је Факићева и додала да је рјешење овог проблема измјена тих стандарда и норматива.

Према стандарду ЕУ, око 360 доктора треба да дође на 100.000 грађана.