Јединствене природне љепоте НП “Сутјеска”, Пријевор-подно највишег врха БиХ, Маглића, краљицу планина Зеленгору и њена надалеко позната очаравајућа језера, Дурмитор, Жабљак, као и бројне друге дестинације широм Српске, БиХ, Србије и Црне Горе већ годину дана на два точка откривају чланови бициклистичке групе „Фоча тур“ из Фоче.

До сада су у свој дневник уписали на хиљаде и хиљаде километара које су препедалили откривајући природне љепоте и тако спојили вјежбање и туристички авантуризам. Прије пар дана девет чланова ове групе на два точка превалили су пут дуг 135 километара до манастира Острог у Црној Гори и поклонили се моштима Светог Василија Острошког.
Откривати чари природе могуће је на безброј начина, али један је међу неколицином Фочака завладао прије пар година. Бициклистички клуб “Фоча тур” званично постоји од прошле године, а окупља заљубљенике у двоточкаше, природу, авантуру, спорт и рекреацију, не само из Фоче, већ и из других градова Српске, Србије, Црне Горе, па чак и Словеније.

Свако мало отисне се група бициклиста директно у природу, међу дрвеће и поред потока, ријека, планина, висова, обронака, а неријетко и на поклоњење православним светињама.
Тако је недавно, на празник Свете Тројице, увјежбана дружина стигла и до манастира Острог, гђе су се поклонили моштима Острошког Чудотворца. Поход острошком манастиру постао им је уобичајена, али и омиљена тура, коју како кажу, сваки пут доживе на посебан и другачији начин.

-Девет чланова нашег клуба кренуло је у раним јутарњим сатима у неђељу на празник Свете Тројице, нама је овај пут постао мала традиција, али је сваки пут другачији, посебнији, једноставно чаробан. За неких осам сати вожње на двоточкашима стигли смо у манастир, поклонили се моштима, обишли манастир, коначили, једно предивно искуство. Осим Фочака који махом чине групу, са нама су били и чланови из Србије, тачније Kрагујевца, затим Сутомора, и једна бициклисткиња из Бањалуке-каже Радомир Пејовић, предсједник клуба бициклиста “Фоча тур”.
Спој здравог тијела и духовности кључан је за овакве подвиге, каже члан клуба Фочак, Славиша Врећо.

-Стаза није захтијевна за вожњу, мало се осјети бол у ногама у повратку, али то је тако краткокрајно. Суштина тог путовања је битна, то је непоновљив осјећај, то се мора доживјети. Већина људи се одлучи да пјешице походи светињу, а ми смо се ето одлучили на додатни мотив, на два точка-прича Врећо.
Љубитељи двотошкаша до сада су уживали у бројним природним љепоте Српске и региона и истинским туристичким атракцијама, али и стекли изузетну физичку спремност и кондицију. Шта све осим добре “машине” прави бициклиста мора да посједује, открива Славиша Врећо:

-Без доброг бицикла не можете се упутити на далек пут. Неопходно је посједовати и солидну физичку спрему, јер се без тога не може далеко стићи, а под три дефинитивно морате вољети бициклизам. Сви ми волимо овај вид рекреације и све нас спаја љубав према двоточкашима-истиче Врећо.
А љубав према двоточкашима спојила је бројне ентузијасте различите старосне структуре, занимања и опређељења и са различитих поднебља.

-Ту нема правила, наши чланови имају од 16 до 68 година. Активних чланова бројимо двадесет, а има више љубитеља који повремено возе са нама. Имамо једног члана од 67 година из Словеније, Рајко Стевановић, који је маратонац и који нас често постиди на нашим путовањима својом кондицијом и младалачким духом. Имамо и припаднице њежнијег пола и свако ко жели може да нам се придружи-каже предсједник клуба Радомир Пејовић.
Бициклисти свако своје путовање сами осимишљају, планирају и финансирају. Ускоро ће се поново отиснути на кружни пут око Дурмитора, а потом на два точка намјерити и према црногорском приморју. Сигурни су да ће наћи и друга одредишта, које ће им дати снагу и вољу са којом су кренули и пут острошке светиње.