Када за Гачане кажете да воле пити пиво нисте рекли ништа ново ни необично али ако кажете да неко у Гацку прави пиво и то домаће, е то је већ својеврсни куриозитет.

Чари прављења овог благог алкохолног пића открио је Мирко Шупић из Автовца код Гацка који је микро пивницу оспособио у подруму породичне куће прије пола године.

Све је, каже Мирко, кренуло спонтано: “Случајна шетња кроз Сарајево,гдје се одржавао Фестивал пива привукла ми је пажњу, заинтересовао сам се и пробао неколико врста домаћег пива код излагача и одмах су ми се свидјела. Одлучио сам да се и ја окушам у том послу. Неке основне смјернице нашао сам на интернету, пошто у нашем крају мало ко шта зна о томе. Људи су вјешти у прављењу ракије и вина али пива не.“
На путу од идеје до реализације веома је битна едукација о процесу производње коју је поред интернета имао у Мостару код искусних пивара, који су му били и ментори и подршка, а тамо је набавио и основне сировине и нешто од опреме.

„Да бисте направили домаће пиво потребна су четири састојка, то су вода, пивски јечам, хмељ и квас. Тај јечам код нас не успијева, то су увозне сорте које немају никакве везе са сточним јечмом који се користи на овим просторима. Постоје двије врсте основног слада, пејл ејл и пилснер, а користе се у омјеру од 80 до 85 посто, док се специјалне врсте слада стављају у омјеру од 15 до 20 посто и управо од њега и зависи укус пива. То је оно што му даје специфичан укус.“ - истиче Мирко.

Цијена домаћег или крафт пива не може бити ни приближна оној индустријској јер индустрија као основни састојак користи кукуруз из којег извлачи слад а кућни пивари само пивски јечам, кукуруз је десет пута јефтинији од јечма па је јасно зашто је и разлика у цијени велика. Битно је нагласити и да је крафт пиво потпуно природно, не садржи никакве конзервансе ни адитиве.

Сам процес настанка овог благог алкохолног пића, од првог корака до пуне чаше пива траје око мјесец дана.

“Прво самељем јечам млином који сам сам направио, а дан раније наточим воду у посуде да би испарио хлор ако га има у њој, сутрадан се та вода грије на 77 степени и сипа у посуду за укомљавање, ту се додаје самљевени слад и на температури од неких 67 степени, око сат времена, врши се издвајање шећера из слада. Наредни корак је цијеђење те сладовине, која се испира додатном водом и све се то сипа у лонац. Сладовину је потребно кувати још сат времена а на самом почетку кључања се сипају хмељеви који дају горчину пиву а задњих 15-ак минута кувања додају се хмељеви за арому и укус.

Сљедећи корак, послије кувања, је хлађење сладовине са 98 на 20 степени у што краћем временском периоду, како не би дошло до оксидације пива. Затим слиједи сипање у ферменторе, то су посуде у којима квас од сладовине ствара пиво, потом се обогаћује кисеоником и онда се додаје квас, па тако пиво одлежава од двије до три седмице зависно од темепературе, да би се коначно точило у флаше “ - објашњава Мирко процес производње и додаје да је тек након што је у амбалажи одлежало још двије седмице пиво коначно спремно за конзумацију.

Мирко за сада у једној тури производи око 40 литара пива и то у двије врсте -свијетли „пејл ејл“ са 5 % и „ред ејл“ са 6 % алкохола.

Он каже да је све још увијек на нивоу кућне радиности али оптимистично планира проширивање производње и додатна улагања. Са почетних 5 000 марака колико му је било потребно да крене са овим хобијем, који би радо претворио у породични бизнис, Мирко има жељу да се „Краљ“, како је сам назвао своје пиво, нађе и у слободној продаји али и у понуди угоститељских објеката.

Ми се надамо се да ће овај први гатачки произвођач пива успјети у томе, а да ће „Краљ“ постати препознатљив и омиљен међу љубитељима овога пића, јер након што смо га опробали, према нашем скромном мишљењу, ништа мање и не заслужује.