Херцеговачки мед један је од најљековитијих на свијету и чист еколошки производ, што га чини искористивим како у медицинске, тако и у козметичке сврхе, каже пчелар из Билеће Жељко Бајовић, који се пчеларством бави више од 20 година.

"У Херцеговини има 250 до 300 врста љековитог биља, а зановет, кадуља, ива и вријесак су основне биљке са којих пчеле скупљају мед, који је због тога изузетно квалитетан. То је еколошки производ јер нема индустријског биља и прскања тако да је најчистији и најздравији", рекао је Бајовић Срни.

Он наглашава да управо та чињеница отвара врата тржишта, па мед проналази купце.

Kишно прољеће је ове године пчеларима нанијело губитке за које Бајовић каже да нису алармантни, али да се много више меда могло очекивати да је било и више сунчаних дана.

Бајовић истиче да за херцеговачки мед влада интересовање у иностранству, али пчелари са подручја источне Херцеговине не могу да задовоље тражене количине, управо због непредвидивих временских услова.

"Пчеларство захтијева да се живи у кошници, а пчелар је слуга пчела", каже Бајовић, који је пчеларством почео да се бави након што је остао без посла у некадашњем текстилном комбинату "Билећанка" и на почетку је имао свега двије кошнице, а данас посједује 500 пчелињих друштава.

Осим меда, Бајовић производи и матичну млијеч и прополис, а вјероватно ће почети и производњу пчелињег отрова.

"Kажу да пчелињи отров једини помаже код мултипле склерозе, као и код артритиса, а може се користити као крема против бора, умјесто ботокса. Прополис се сматра лијеком 21. вијека против разних вируса", наводи Бајовић.

Он истиче да велики проблем за пчеларе представља лажни мед који је на тржишту веома тешко разликовати од правог, органског.

Бајовић каже да цијени своју дјелатност, па, упркос отежавајућим околностима, никада није снизио цијену меда.

"Мед мојих пчелињих друштава је изузетно тражен од купаца који су за овај еликсир здравља спремни да издвоје новац, па од пчеларства може пристојно да се живи", рекао је Бајовић.