У Доњем Дрежњу јуче је обиљежена 78. годишњица Јунског устанка из 1941. године.

Програм обиљежавања почео је светом литургијом у Цркви светог цара Константина и царице Јелене у Слату која је прославила и крсну славу.

Сјенима жртава палим током првог оружаног отпора усташким јединицама у Другом свјетском рату поклонили су се и положили цвијеће код Спомен обиљежја на мјесном гробљу у Дрежњу, делегације Општине Невесиње и Општинске борачке организације и представници Мјесне заједнице Дрежањ заједно са потомцима и поштоваоцима жртава усташког злочина. Парастос, паљење свијећа и полагање вијенаца уприличено је и на Партизанском гробљу у овом селу.

Предсједник Савјета МЗ Дрежањ Драган Ивковић захвалио се присутнима што су поново дошли да одају почаст храбрим прецима који су прије 78 година дали животе за одбрану својих огњишта. Он је изразио наду да ће се обиљежавање овог значајног датума наставити и у будућности и подићи на један виши ниво.

Окупљене мјештане поздравио је и начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић нагласивши да овакве датуме треба памтити, окупљати се и молити за покој душа свих погинулих у претходним ратовима.

Иако је у историји остало записано да је Дан устанка прoтив фашизма у БиХ 27. јули 1941. мјештани невесињског села Дрежањ су још 3. јуна први смогли храбрости да пруже оружани отпор окупаторској сили. Као и много пута кроз историју, прорадио је српски инат и слободарско опредјељење мјештана Дрежња који су смогли снаге да се супроставе злочинцима.

У село Доњи Дрежањ у вечерњим сатима 2. јуна стигла је вијест да се усташке снаге припремају да дођу у зору 3. јуна. У кући Ивковића договорено је да се сви они који имају оружје спреме за одбрану и размјесте по положајима око села, а да се жене и дјеца припреме да у сваком тренутку могу брзо да се евакуишу из села. Око 10 сати прије подне показало се да је вијест тачна, пошто се појавила група од око 20 заштитних ловаца, које је предводио поручник Миховил Зимшек, а који су дошли у намјери да конфискују „ватрено оружје и други ратни материјал“. Чим су изашли из аутобуса, код моста на ријеци Заломки, на хрватске снаге се запуцало из двадесетак пушака са двије стране. Пушчана ватра Дрежњана означила је почетак оружаних борби у Херцеговини.

Изненађени таквим „дочеком“, заштитни ловци су брзо побјегли према Оџаку, а један од њих је „ухићен са пушком“. Пошто је поручник Зимшек извијестио о отпору који су пружили Дрежњани, натпоручници Фрањо Судар и Рудолф Кучера окупили су око 300 наоружаних људи (домобрана, оружника и усташа) и упутили их ка Доњем Дрежњу. Нови напад на Доњи Дрежањ почео је око 13 часова. Вишеструко слабије устаничке снаге, које је предводио Обрен Ивковић, наредник југословенске краљевске војске, наставиле су са пружањем отпора. Отпор је трајао све док се становништво није повукло из села ка планини, а борцима понестало муниције. Пошто су браниоци одступили, хрватске снаге су око 15 сати ушле у напуштено село. Затекли су само двије жене и једно дијете – Тодору и Цвијету и једногодишњу Анђелу Ивковић и све их побили. Осим тога, спалили су велики број кућа, како се избјегли мјештани не би имали гдје ни вратити. Напустили су Доњи Дрежањ око 17 сати и вратили се у Невесиње.