Институције БиХ не извршавају обавезу у погледу очувања безбједности у БиХ чиме се озбиљно повећава ризик од тероризма, а посебан изазов је мигрантска криза на коју не успијевају да пруже ефективан одговор, наведено је у најновијем Извјештају Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.
 

У Извјештају је упозорено да мигрантска криза у БиХ убрзано ескалира јер Гранична полиција БиХ не успијева да успори прилив миграната.

У документу је истакнуто да је број миграната, пронађених током 2018. године, дупло већи него у 2017. години, у којој је њихов број такође двоструко порастао у односу на 2016. годину.

- Наставак брзог раста прилива миграната очекује се и током 2019. године у којој се очекује између 40.000 и 70.000 миграната. БиХ нема ресурсе да одговори на долазак толиког броја миграната. Способност БиХ да одговори на мигрантску кризу подрила је СДА блокадом формирања новог сазива Савјета министара, а институције БиХ не сарађују довољно са институцијама Републике Српске на рјешавању ове кризе - наведено је у Извјештају.

У Извјештају се упозорава да прилив миграната представља безбједносну кризу за БиХ јер велики број њих стиже из земаља у којима "Исламска држава" и друге џихадистичке групе имају велики број присталица, те додаје да због тога не изненађује чињеница да са мигрантима у БиХ улазе и терористи.

- У фебруару је Служба за послове са странцима БиХ привела пет Авганистанаца осумњичених за тероризам. Међутим, сигурно је да ово нису једини џихадисти који су у БиХ ушли са мигрантима. Многи мигранти немају идентификационе документе и немогуће је провјерити да ли су повезани са тероризмом и другим кривичним дјелима. Инфилтрација терориста у БиХ нарочито је осјетљиво питање због статуса БиХ као уточишта исламских радикала - истакнуто је у Извјештају.

У документу се наводи да је Народна скупштина Републике Српске 18. априла усвојила Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима којим ће бити омогућено оснивање резервног састава полиције, те да је главни разлог за формирање нове јединице, коју ће чинити око 20 одсто активног броја полицајаца у Српској, реаговање на мигрантску кризу, укључујући пружање пријеко потребне помоћи Граничној полицији БиХ.

- С обзиром на географски положај БиХ, већина миграната нелегално прелази границу БиХ у Српској. Резервни састав полиције био би ангажован по потреби у случају безбједносних изазова, као што је мигрантска криза или природне несреће - истакнуто је у Извјештају.

У тексту је наведено да ће Република Српска поздравити формирање резервног полицијског састава и у Федерацији БиХ као помоћи у суочавању са овим изазовима.

У Извјештају пише да институције БиХ не успијевају да се изборе ни са џихадистима и не супротстављају се пријетњи од радикалног исламског тероризма са озбиљношћу коју она заслужује.

- СДА је допринијела томе да се БиХ претвори у уточиште џихадиста. Безбједносни апарат БиХ, којим доминира СДА, не успијева да сузбије присуство џихадиста у БиХ - наглашено је у документу упућеном УН.

У Извјештају је наведено да су њемачке власти 11. априла депортовале три држављанина БиХ који су осумњичени за планирање терористичких напада у име "Исламске државе", те указано на проблем да правосудне институције БиХ изричу невјероватно благе казне, обично без одређивања затвора, борцима "Исламске државе" који су се вратили у земљу.

- Као што је Стејт департмент у недавном извјештају о тероризму за БиХ написао - "Страни терористички борци често добијају казне испод минималних које су запријећене Кривичним законом БиХ, зато што судије узимају у обзир олакшавајуће околности. У случају да буде осуђен на годину затвора или мање, осуђени терориста може умјесто служења затворске казне платити новчану казну". У извјештају Стејт департмента је наглашено да се терористи враћају ранијим кривичним дјелима након што им Суд БиХ изрекне благу казну или их не упути на издржавање затворске казне након њеног изрицања - наведено је у Извјештају.

Влада Републике Српске усвојила је 21. Извјештај Савјету безбједности УН који је у име Српске, као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, премијер Радован Вишковић упутио генералном секретару УН Антонију Гутересу и чланицама Савјета безбједности.

У Извјештају за период од новембра 2018. до априла ове године, Влада Републике Српске изражава виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ с циљем разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице.