У Гацку је јуче, испред централног спомен-обиљежја са именима 383 српске жртве страдале током протеклог рата на подручју Kоњица обиљежен Дан страдања Срба са подручја те општине.

Предсједник Удружења Kоњичана Републике Српске Зоран Пологош подсјетио је да је 2. мај узет као Дан страдања Kоњичана јер је тог датума 1992. године испред цркве Светог Василија Великог у Kоњицу убијен Ђорђо Магазин, прва невина српска жртва.

Он је додао да су коњички Срби двоструки страдалници јер су страдали и у рату и у миру.

“Ми смо двоструки страдалници, јер смо најприје страдали у рату, са 383 невине жртве, али и у миру, раселивши се свуда по свијету”, рекао је Пологош, нагласивши да је само у Брадини убијено 88 људи, а да је велики број страдао и у коњичким логорима Челебићи и Мусала, за шта је врло мало злочинаца кривично одговарало.

Пологош је истакао да су херојски били одбрањени српски дијелови општине Kоњиц, али су Дејтонским мировним споразумом дати Федерацији БиХ, ниподаштавајући тиме, како је рекао, све 383 српске жртве са овог простора.

Kоњички парох, отац Милан Бужанин рекао је да на подручју Kоњица данас живи много мање Срба него што је то било прије рата, изразивши незадовољство процесом повратка Срба, као и социјалним статусом оних који живе у Kоњицу.

“Не осјећамо сада никакву угроженост, али нас је врло мало јер готово да и није остварен никакав повратак у Kоњиц, у коме је данас врло мали број оних који су радно способни, односно, свега тридесетак млађих од 50 година, а само они социјално најугроженији су се успјели некако запослити”, навео је отац Милан.

Потомак најстрадалније коњичке породице Зоран Kуљанин, који је и сам био логораш, рекао је да никада неће заборавити та времена.

“Ја сам промијенио три логора, што ћу заувијек носити у сјећањима и у срцу као најдубљу рану, али се и са ранама може и мора живјети”, рекао је Kуљанин.

На Дан обиљежавања страдања коњичких Срба на централном спомен-биљежју у порти храма Свете Тројице у Гацку прислужене су свијеће и положено цвијеће.