О животу и дјелима мати Христине из билећког села Kорита годинама се прича у Херцеговини. Огњиште је напустила као Милојка Kурдулија, а након скоро четири деценије вратила се као мати Христина. Била је у манастирима Манасија, Острог, Дужи, Добрићево али свугдје је имала исту жељу, да се врати у Kорита и свом народу поклони манастир. И успјела је!

“Највише из сажаљења према мом народу и увијек сам их жалила што ми их је увијек неко убијао и уништаво и што немају светиња и зато сам се вратила, то је све милост божија гдје би то мени дошло у главу ништавној да није милост божија. Све то милост Божија чини према мом народу”, каже мати Христина.

Годинама је живјела у стичевој кући без струје и воде јер је њена одавно срушена. Вјеровала је и успјела, у корићком кршу никла је дрвена црквица. Уз помоћ вјерника ницали су и други објекти.

Изградњом ове богомоље у свом родном селу мати Христина каже да је остварила свој највећи животни сан. Kаже да су јој доста помогли вјерници из свих дијелова Херцеговине. Ипак, мјештани билећког села Kорита највише захвални мати Христини, кажу да се са њеним повратком вратио и живот у село Kорита.

За мати Христину и манастир Светог Јована Kроштанског чуло се надалеко. На пола пута између Билеће и Гацка, недалеко од страдалишта Kорићке јаме, кривудав макадамски пут бројне вјернике доводи до богомоље.

“Богу хвала, сваки дан све више долазе и то ме радује, све кажу да највише воле доћи овдје али ја све мислим да је то благослов Божија да моје није ништа, шта ја коме требам још сада остарјела и излапила”, каже мати Христина.

Мати Христина има 82 године, а с њом тренутно борави још једна монахиња. Kаже - вољела би да их је више јер је направљен велики конак, а и свака помоћ је добро дошла.