Разговарати о Васкрсу у Мостару и његовим универзалним порукама на Старом мосту, у сјени Саборне цркве која поново поприма сву своју љепоту, посебан је осјећај. Радити то с мостарским ђаконом Браниславом Рајковићем тек добија на тежини.

Рајковић је Мостарац који је на својој кожи проживио сву суровост рата у нашој земљи, али се издигао из трагедије и вратио у свој град. Сада живи живот православног свештеника и доживљава Мостар у његовом оптимуму.

Ђакон Бранислав Рајковић на почетку разговора за портал клиx.ба каже како је тешко оцјењивати ову годину у Мостару и околности у којима нам долази Васкрс изоловано, како временски, тако и територијално. Некад смо могли ствари посматрати одвојено, један град, четврт, кућу, данас је све теже и опасније бити изолован.

“Човјек не смије изгубити реалноаст и однос с другима. Требамо се везати и бити заједница у сваком смислу. Универзалне васкршње поруке јако су потребне нама данас јер су повод и прилика да нас издигну из ове хисторијске реалности. Није циљ бити ирационалан, али јесте повод да знамо да постоји димензија васкресења”, казао нема је. Бавећи се проучавањем исламског богословља схватио је да није једнина повезаност с православљем оно што се стално истиче - монотеизам. “Постоје подударности које ја повезујем с васкресењем. Вјера у судњи дан је један од основних темеља исламског учења, а тамо се каже да је један од великих предзнака појављивање Исуса Христа. Иако Муслимани не вјерују на начин страдања Исуса, вјерују у васкресење људи, што је занимљива повезница. Ови дани су лијеп повод да о томе размишљамо. Kао што нам је заједничка историја, вјера, нада и жеља је да нам и вјечност буде заједничка”, пожелио је.

Вјери се људи враћају послије лоших искустава на другим смјеровима. Ђакон Рајковић каже како вјерски људиу Мостару имају осјећај одговорности спрам свог значаја за људе на овим просторима.

“Вјерске истине најдиректније можемо пројектовати у свој свакодневни живот, то је поента, а не да оне остану да лебде. Превазиђимо подијељеност данашњег човјека на нешто што говоримо, друго што радимо и нешто треће што причамо. То нам много фали, а Мостар може бити јако добар примјер што се тиче вјерске стране”, каже Бранислав наводећи и примјер новог епископа који је наставио гдје је стао његов претходник потврђујући искреност циља цркве овдје.

Вјера може бити ослонац човјеку у овим тешким временима само ако је искрена јер та искреност вјеру чини дјелотворном, у супротном вјера остаје само нека социјолошка, етнолошка, културолошка појава.

“Још у Христово вријеме појавила се заблуда да је он дошао као политички месија, као личност који ће промијенити политичку и економску стварност. И самим апостолима није било најјасније на шта их он упућује, све до самог страдања и васкрсења. Човјек треба да се издигне изнад ситуације, да не чека нека боља и савршена времена, да живи садашњост. Христос је добар примјер мјере између хисторије и вјечности. Ма шта нам се дешава у политичком и економском смислу нас то не спречава да живим и будемо добри људи. Вјера не рјешава политичке проблеме, већ чини људе бољима”, устврдио је.

Васкрс у Мостару није обичан, али је право вријеме, каже Бранислав, да човјек увиди да овдје није уопће тако лоше. “Све оно што нам треба је већ овдје, али смо све мање свјесни тога. Од љепоте нашег града, до других ствари... Политичке прилике не треба да буду средиште наших живота, а човјек треба да искористи ово вријеме празника да се осврне око себе, да види те људе с којима живи, овај простор... Привилегија је живјети у Мостару, а нарицање над властитом судбином ништа нече промјенити”, казао је на крају ђакон Бранислав Рајковић.