_page-0001.jpg)
.jpg)
Данас православна црква и вјерници обиљежавају Велику суботу, други дан хришћанске жалости.
Тај дан Христос је провео у Хаду, па се обиљежава у молитви и тишини. Велика субота је крај страшне седмице и увод у Васкршње празнике.
Велика субота назива се још и велика субота, страсна субота или дугачка субота. Сви ови називи подсјећају на велике Христове муке на распећу и упућују људе да треба да учине неко добро или милосрдно дијело.
Православна црква вјерује да је Христос на велику суботу био у гробу Тијелом, духом био у Хаду, а у исто вријеме на пријестолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. На тај дан је Исус Христос показао да је дошао крај старом вијеку који је био обиљежен светковањем суботњег дана, и отпочео нови вијек у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.
На тај посљедњи дан недјеље страдања и смрти вјерници цјеливају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал око цркве уноси у олтар.
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења.
Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне посло дана жалости када се умјесто литургија служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.
Обичај је био да на Велику суботу, дан уочи Васкрса, треба заврштити све послове и припремити се за три дана славља Васкрса. Чисти се кућа, припрема свечана одјећа, боје јаја и то рано ујутру.
У источној Србији мјеси се и колач васкршњак, а у Банату се праве колачићи.
На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.
Шта Ви мислите о овоме?