У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин против цивилног становништва на подручју Калиновика 1995. године.

Дрековић је оптужен да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ, поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата.

Према оптужници Тужилаштва БиХ, Дрековић је у прољеће 1995. године, издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц, да изврше неселективно гранатирање Калиновика насељеног Србима.

У оптужници се наводи да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено дијете од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих лица, те разорено више објеката.

На почетку суђења 2. априла, бивши директор и професор у Основној школи "Љутица Богдан" у Калиновику Митар Сладоје потврдио је да је током гранатирања овог мјеста 3. јуна 1995. погинула једна ученица, а више ученика рањено.

Свједок Тужилаштва БиХ је навео да се овај трагичан догађај десио у суботу, која је нерадни дан, али да су због реализације наставног плана и програма позвали 45 ученика осмог разреда како би им закључили оцјене и дали свједочанства.

- Прва граната је пала на око 200 метара од школе на један стамбени објекат и ту није било жртава. Ученике смо извели у ходник у приземљу школе који је био супротно од правца гранатирања из Бјелимића, гдје смо понекад изводили и наставу. Када смо процијенили да се смирило, одлучили смо да дјецу у групама пошаљемо кући - свједочио је Сладоје.

Он је навео да су се неки ученици састали испред продавнице у стамбеној згради и да су се неки сакрили у хаустор када су чули испаљење гранате из Бјелимића које се, каже, могло чути у Калиновику.

- Друга група ученика кренула је десно од продавнице и тада се чула страшна експлозија. Ја сам истрчао из школе и на мјесту догађаја затекао рањену Јелену Бозало коју сам са њеним оцем однио у Дом здравља. Ту су већ били пребачени остали рањени ученици и ту сам сазнао да је Станислава Копривица, која је била ученик генерације, подлегла на лицу мјеста. Убрзо је у близини Дома здравља пала и трећа граната - испричао је Сладоје.

Осим овог страдања ученика, свједок је рекао да је у Школском љетопису, документу у којем су се уносили сви важни догађаји током године, забиљежено да је ученик седмог разреда Мирослав Тошовић, крајем маја 1995. рањен на подручју Потока, на путу према селу Влахоље гдје је живио.

Наставак суђења заказан је за 13.00 часова.