Дивљи коњи у селима у околини Требиња праве све већу штету мјештанима због чега им, како су рекли Срни, не преостаје ништа друго него да престану да се баве пољопривредом уколико се проблем не ријеши.

Према тврдњама мјештана, у крду буде између 10 и 20 коња, а на подручју села рејона Подбрђе, Требињска шума, Гомиљани и Волујац и више од 70.

Требињцу Ристи Пртилу коњи задају главобољу већ годину и по дана, а у протеклом периоду уништили су му засаде купуса и пшенице, а боји се да ће, након што посади паприку и парадајз, остати и без тог поврћа јер је дивљих коња све више и сваку ноћ су у Гомиљанском пољу.

“Нису мени и мојим комшијама у Гомиљанима уништени дунум-два, већ хектари усјева. Сваке године, довљих коња је све више. Униште нам све што посадимо”, рекао је Пртило, који обрађује око 40 дунума.

Према његовим ријечима, у више наврата су разговарали са надлежним из Градске управе Требиње, који су им обећали да ће помоћи у рјешавању овог проблема, али да се, за сада, то не примијети на терену.

“Велики новац улажем у пољопривреду, од које живи моја седмочлана породица. Покушали смо да оградимо њиве бодљикавом жицом и стубовима, али наредну ноћ коњи то оборе”, тврди Пртило.

Дивљим коњима се не може прићи на више од 200 метара јер се препадну и почну да бјеже.

“Јуче сам био у пољу, нема се шта видјети. Само трагови коњских копита, један до другог”, наводи Пртило.

Дивљи коњи праве материјалну штету и уништавају пољопривредне усјеве на подручју више од 10 требињских села, међу којима и становницима села Жуља у Подбрђу.

Мјештанин Лука Спаравало каже да су му коњи направили штету на њивама, а да није риједак случај да дођу до самих кућа.

Он наводи да дивљи коњи долазе ноћу, направе штету и побјегну у зору.

“Тако сваку ноћ. Тјерао сам их неколико пута преко ријеке Требишњице, али ништа, наредног дана се поново врате. Чак и сад кад је канал пун воде они прелазе без проблема. Видио сам и једно мало ждријебе, за које је очигледно да се тек окотило и оно прелази ријеку”, каже Спаравало.

Према његовим ријечима, први коњи појавили су се почетком деведесетих година прошлог вијека, када су их мјештани из околних села остављали јер су, усљед ратних дејстава, морали да напуштају своја огњишта.

“Видио сам у више наврата двије групе коња. У једној их има шест, а у другој десет. Причали су ми људи да су гледали групе и од 15-20 коња. Више су ми толико дојадили да сам звао свако домаћинство у селима од Дражин Дола до Пољица да их питам јесу ли коњи њихови. Сви су ми рекли да немају коње”, прича Спаравало.

Спаравало каже да му не помажу ни житарице и со, којима покушава да намами коње.

“У селу Старо Слано их на тај начин стално вабе у штале и торове, али безуспјешно”, рекао је Спаравало.

Дешава се и да дивљи коњи истрче на магистрални пут Требиње-Љубиње, чиме угрожавају саобраћај.

Надлежни наводе да покушавају да ријеше проблем и да су свакодневно на терену, али да, за сада, нема конкретних резултата.