На подручју града Требиња 24 године послије завршетка одбрамбено-отаџбинског рата под минским пољима налази се око 12,5 километара квадратних на десетак локација, рекао је Срни градски координатор за деминирање у јавној установи “Екологија и безбједност” Мишо Памучина.

Памучина је, поводом Међународног дана борбе против мина који се обиљежава данас, истакао се деминирање одвија веома споро и да је у односу на прошлогодишње стање “Б” тим Републичке управе цивилне заштите извршио деминирање на подручју села Мрњићи и Љекова у Требињској површи.

Он је истакао да се минска поља налазе на подручју села Пољице у Петровом пољу, Церовац у Требињској шуми, селима у Требињској површи, Kликовићима, Хуму, те у Јасеници Луг и Раптима у Бобанима.

“Осим ових села која се налазе у Републици Српској, постоји велики број минских поља у селима која су до рата припадала општини Требиње, а од 1995. године општини Равно. На том подручју скоро да нема села у коме нема минско поље”, навео је Памучина.

Према његовим ријечима, подручје минских поља су мјеста гдје је током посљедњег рата било, углавном, разграничење између зараћених страна.

Минска поља, осим живота мјештана и њихове стоке, угрожавају и животе миграната, јер се ради о пограничном подручју које они користе као стандардну руту на путу кроз Републику Српску и БиХ ка Европској унији, због чега надлежни сваке година постављају упозорења на енглеском и апарском језику о опасности од мина.

Осим званичних минских поља све већи проблем представљају и неескплодирана убојита средства која неодговорни грађани остављају у брдима, на локалним путевима, закопавају у земљу или бацају у ријеку.

“Само у протеклих годину дана, тим ‘А’ Републичке управе цивилне заштите на подручју Требиња је, по пријави грађана, уклонио 114 ручних бомби, 22 тромблонске мине, пет зоља, 50.000 метара калибра до 20 милиметара, 15 ВБР-ова 128 милиметара и 26 минобацачких и артиљеријских грана”, навео је Памучина.

Он је истакао да је “А” тим уклонио и 100 метара спорогорећег штапина, 3,3 килограма ТНТ експлозива, три детонирајуће каписле, осам противпјешадијских мина, шест упаљача за мине, четири барутна пуњења за ручни бацач М-57.

“Сва ова убојита средства се уништавају на локалитету Вучја брда код Kалиновика или на лицу мјеста уколико се процијени да њихов транспорт није безбједан”, појаснио је Памучина.

Памучина је апеловао на све грађане да, уколико посједују неесплодирана убојита средства, то, без посљедица, пријаве на број 121 или у најближу Полицијску станицу.

У Територијалној ватрогасној јединици Требиње наводе да није ријеткост да током пожарне сезоне не смију да гасе пожаре на пограничном подручју због минских поља.

“Kада гасимо пожаре на том подручју често чујемо детонације мина. Било је случајева када су се мине активирале непосредно иза кућа, којима је пријетила ватрена стихија”, истакли су у овој јединици.

А због спорог процеса деминирања, поједини ловци и мјештани села у пограничном подручју били су приморани да сами деактивирају мине.

Посебан проблем представља подручје Бобана, гдје поједине локације за које се зна да на њима има мина нису уцртане у извјештаје о њиховом постављању, па је питање и како ће се оне очистити од ових убојитих средстава.

“Оне мина које су уцртане у извјештаје – неке су људи сами деминирали, неке су животиње пренијеле на друго мјесто, а неке су помјерене дејством саме природе. Прошле су године од краја рата, а мине и даље угрожавају животе”, кажу мјештани Бобана.

Мине и касетна муниција се, према процјенама, налазе у још 129 општина у Републици Српској и БиХ, гдје је 1.018 километара квадратних мински сумњиве површине или 2,1 одсто од укупне површине БиХ.

Према подацима Центра за уклањање мина, у послијератном периоду од мина и неексплодираних убојитих средства страдало је 1.758 лица, од којих 614 смртно, а приликом деминирања у БиХ страдао је 121 деминер, од којих 51 смртно.

Савјет министара БиХ усвојио је крајем јануара “Стратегију противминског дјеловања 2018-2025”, која предвиђа испуњавање преосталих обавеза из Kонвенције о забрани мина које се тичу идентификације и чишћења преосталих минираних територија до 2025. године.

За реализацију ове стратегије потребно је 336 милиона KМ.