Радницима који болују од карцинома, онима који брину о обољелој дјеци као и женама које морају чувати трудноћу ускоро би за вријеме боловања могла бити исплаћивана пуна плата, а не умањена, што је сада случај.

То су затражили из Конфедерације синдиката Републике Српске који су већ Влади РС, односно Министарству здравља и социјалне заштите, доставили захтјев за измјене и допуне Закона о здравственом осигурању, а иницијатива је достављена и Народној скупштини Српске јер, како поручују из тог синдиката, више нема времена за чекање.

У Српској, према посљедњим подацима, расте број обољелих од карцинома, а све су чешћи случајеви чувања трудноће од самог почетка. У Конфедерацији кажу да је циљ сугестија и приједлога које су доставили надлежнима јачање заштите права осигураника и очувања наталитета.

Наглашавају да је постојећим законодавним рјешењима није предвиђена исплата пуне плате у случају привремене неспособности за рад, осим у случају професионалних болести или повреда на раду. Вријеме је, кажу, да ће се то промијенити у корист осјетљивих категорија радника, а посебно заштиту мајке и материнства те дјеце, и да се у измјене и допуне Закона уврсте и случајеви за које би била предвиђена накнаде плате од 100 одсто од основице за накнаду.

Секретар Синдиката управе РС Милорад Митровић истакао је за “Глас Српске” да тиме желе више права за раднике обољеле од карцинома, за родитеље, труднице, мајке и дјецу. Према постојећем Закону о здравственом осигурању, накнада за боловање се утврђује у распону од 70 до 90 одсто за сва обољења, без обзира на узрок и тежину. Српска, казао је Митровић, касни за регионом, па и ФБиХ у вези са одређеним правима.

- Предложене измјене и допуне су мјере наталитетне политике која треба да обезбиједи виши степен заштите породице која је изложена увећаним трошковима, посебно када су у питању компликације и болести у вези са одржавањем трудноће. Лијечење злоћудних болести изискује доста новца и подршку друштвене заједнице, те је накнада плате за тешко обољелог радника од изузетног значаја. Њега обољелог члана уже породице, нарочито дјетета, заслужује посебну осјетљивост законодавца који треба да обезбиједи пристојан живот породици која је стуб друштва - рекао је Митровић. Додао је да су већ имали одређене састанке са представницима власти и да углавном наилазе на одобравање јер и они сматрају да треба да се изнађе начин како ће се то финансирати.

- Не можемо сједити скрштених руку, него морамо заједнички пронаћи најбољи начин да помогнемо. Сматрам да као друштво морамо и можемо боље. Крајње је вријеме да направимо први корак – рекао је Митровић.

У Министарству здравља и социјалне заштите су казали да су приликом доношења нових или измјене законских рјешења отворени за разговоре и приједлоге о рјешењима који су засновани на реалним основама и у циљу побољшања здравствене, социјалне и дјечије заштите.

- Закон о здравственом осигурању је изузетно важан акт на којем почива финансирање здравственог система и чије ће евентуалне измјене или израда новог Закона услиједити у будућем периоду. Њима морају да претходе јасне анализе стања, процјене одрживости сваког од рјешења, да би дао оптималнија рјешења будуће стабилизације и ефикаснијег функционисања здравственог система - казали су у том ресору и додали да је актуелно неколико мјера пронаталитетне политике и да је за остваривање права из области дјечије заштите у 2019. планирано око 96  милиона КМ.

Случајеви у којима је затражена исплата пуне плате за вријеме привремене неспособности за рад 
 

* због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће и у поступку вантјелесне оплодње

* због лијечења злоћудних болести, системских обољења, хемодијализе, перитонејске дијализе те ако је привремена неспособност настала у вези са узимањем и пресађивањем дијелова људског тијела

* због његе обољелог дјетета до седам година живота

* у случају тешког оштећења здравственог стања дјетета до навршених 18 година живота због тешког оштећења можданих структура, малигне болести или другог тешког погоршања здравственог стања дјетета

* за вријеме док је осигураник на лијечењу у стационарној здравственој установи и за вријеме док користи право на смјештај уз дијете које је упућено на стационарно лијечење.