У требињски матичну канцеларију протеклих година, осим парова из овог града, да закажу вјенчање свраћали су и странци; било је и рекордних развода, али и повратника у брачну заједницу.

Прошлог мјесеца брачни завјет обновио је један старији пар из Требиња. Након вишегодишњег одвојеног живота, а затим поновног зближавања, одлучили су да још једном озаконе брачну заједницу.

– Вјенчали су се на истом мјесту гдје и прије више од двије деценије, а и кумови су били исти људи. Такви случајеви су поприлично ријетки, али се десе, можда у пет година једном – каже требињски матичар Васо Чихорић.

Додаје да у посљедње вријеме пред матичаре у Требињу од страних држављана највише стају Рускиње.

– Углавном је један брачни партнер са ових простора, а други је из Русије, претежно Рускиње. Нисмо имали случајева да су оба брачна партнера странци – објашњава Васо.

Претходне године медији су објавили да је брачна идила једног требињског пара трајала свега три дана, па је овај пар постао својеврсни неславни рекордер у БиХ.

– Матичари не могу знати колико су живјели заједно и када су поднијели захтјев за развод. То могу урадити одмах дан након венчања, а онда треба да прође вријеме да суд донесе пресуду. Имали смо случај да је брак разведен за свега неколико мјесеци, али кад је захтјев поднесен не знамо. Тога је, ипак, мало на југу Српске. У посљедњих десетак година, свега два пара су се развела у кратком року – истиче Чихорић.

Према подацима требињске матичне канцеларије, Херцеговке ријетко малољетне ступају у брак, а Херцеговци се, такође, не одлучују да у раној младости кажу судбоносно „да“.

– Има случајева да дјевојке са 18 година заснују брак, али малољетница није било у посљедње вријеме. Највећа разлика међу брачним партнерима, који су се у посљедњих година вјенчали у Требињу, износила је 15 година, а најстарије младожење имале су више од 60 година. То су углавном људи који су и раније били у браку – каже овај требињски матичар.

Он истиче да бракови у Требињу, углавном, трају и да нема неких великих разлика у односу на претходне деценије.

Оно што млади Требињци практикују већ годинама уназад је да свадбена весеља организују у угоститељским објектима, свадбеним салонима у данима викенда или четвртком.

– Млади углавном траже да матичар дође у салон. Мало се вјенчања обави у градској управи – истиче Чихорић.

Матичару који дође у салон и вјенча их пред гостима млади не жале да дају 100 KМ, колико се, према скупштинској одлуци, плаћа рад матичара на терену, док је вјенчање у просторијама градске управе бесплатно.

У Требињу се годишње склопи око 180 бракова, а тај број је приближно исти сваке године.

Прва промјена пола

Од шест требињских матичара само је Васо Чихорић ожењен, док остали још нису стали пред матичара, а неки од њих кажу да и не планирају.

Прије неколико година у требињске матичне књиге уписана је и прва промјена пола. Једна Требињка, која је прије деведестих година прошлог вијека рођена у овом граду, а посљедњих година живи у Холандији, постала је мушкарац и поново је уписана у матичне књиге – са мушким именом.