Однос дјетета и родитеља представља једну врсту базе из које дијете гради доживљај себе, других и свијета у којем живи, и као такав јако је важно да буде квалитетан и здрав.

То је у прошлом броју “Глас плуса” објаснио психолог и психотерапеут у едукацији Саша Рисојевић, а овај пут је нешто опширније говорио о начинима који помажу да се оснажи однос родитеља и дјетета. Свима нам је познато да  тај однос треба да се заснива на љубави, сигурности, повјерењу и прихватању. Међутим, иако ово на први поглед изгледа једноставно пружити, током васпитања дјеце родитељи се, како каже Рисојевић, суочавају са различитим изазовима који могу да наруше њихов однос са дјететом, што може довести до мањка повјерења и сигурности.

Како бисмо избјегли овакве ситуације, за родитеље је, истиче Рисојевић, важно да поштују неколико принципа адекватног родитељства којима ће свој однос, тј. савез са дјецом учинити јачим и квалитетнијим.

Присутност и интересовање
- Када говоримо о присутности, не мислимо само на физичку присутност, већ на ону која је прожета интересовањем за дијете, његова осјећања и дешавања у животу. Разговором са дјететом о његовом дану у школи, дешавањима у друштву и слично дјетету шаљемо психолошку поруку да нам је важно, да желимо бити дио његовог живота, из чега дијете ствара слику да је вриједно и вољено - наглашава Рисојевић.

Осврнуо се и на период адолесценције, у којем покушаји присутности и интересовања знају бити веома фрустрирајући за родитеље.

- То је период када дијете испољава прве знакове самосталности и аутономије и неће увијек бити спремно на дијељење детаља из свог живота. Можда ће жељети да проводи више времена само у соби или са пријатељима. За родитеље је важно да знају да је у том периоду и само реченица: “Ја сам ту ако будеш желио да причаш” или “Радо ћу саслушати ако имаш нешто о чему би желио да причаш” сасвим довољна да дијете осјети присутност и интересовање родитеља за њихов живот. Поред тога, овакве реченице су моћне јер дају одређену врсту слободе дјеци и показују да родитељ има повјерења у њих - савјетује Рисојевић, који је дио стручног тима Центра за психотерапију и едукацију “Круг” у Бањалуци.

Досљедност
Особина која веома утиче на осјећај сигурности и повјерења дјеце према родитељима је досљедност у понашању родитеља.

- Досљедност се односи на то да ће родитељ у сличним ситуацијама имати слична понашања те тако дијете може да зна шта да очекује. На примјер, уколико постоји договор да дијете долази кући најкасније до 21 час те да ће у случају непоштовања договора имати одговарајуће посљедице, веома је важно да такав договор буде испоштован. Иста ситуација је и у случају награда, када је, на примјер, договор да ће дијете након успјешно урађеног задатка добити одређену награду - објаснио је психолог.

Разумијевање дјететових потреба у односу на узраст
Разумијевање дјететових потреба, начина на којим мисли и осјећа емоције током свог одрастања даје родитељима огромну моћ да адекватно реагују током развоја дјетета и испуне његове потребе.

- Управо неразумијевање различитих фаза развоја дјетета доводи до збуњености, несигурности како да се реагује, па понекад и осјећаја неадекватности, због којих родитељи праве грешке које могу да значајно оштете однос који имају са дјететом - наставља причу Рисојевић.

Много је, наглашава он, различитих фаза кроз које дјеца пролазе током одрастања, а за које родитељи не знају.

- Због тога је важно и информисање родитеља о овој теми кроз разговор са стручњаком или читањем литературе која је данас доступна и веома разумљиво писана - сматра Рисојевић.

Топлина и љубав
Једна од основних дјететових потреба је потреба за љубављу и пажњом (његом).

- Пружањем љубави и емоционалне топлине према дјетету ствара се јака веза између родитеља и дјетета која ће, уз раније наведене принципе, довести до тога да дијете буде слободно да се родитељима обрати када има потребу. Поред тога, осјећањем родитељске љубави и пажње дијете учи да прихвата себе и гради здраву самољубав те тако свара квалитетну подлогу да љубав и пажњу касније пружи другима (пријатељима, будућем партнеру и дјеци)  - рекао је Рисојевић и закључио причу на ову тему.

Снага извињења
Важно је да знамо да не постоји родитељ који је савршен и који у свом родитељству не прави грешке. Грешке, неспоразуми и читава лепеза пријатних и непријатних осјећања су саставни дио свих међуљудских односа. Али, родитељ који је посвећен препознаће или ће прихватити да је погријешио када му се на то укаже те се извинити и промијенити своје понашање.

Директним извињењем дјетету родитељ шаље поруку да му је дијете важно, да је свјестан “штете” коју је изазвао. Поред тога, овако дијете учи како односи изгледају, да се грешке дешавају и да погрешан поступак не значи и мањак љубави. На овај начин дијете добија моћну “алатку” како да однос поправи путем извињења и промјене понашања.