Стара црква у Љубињу, посвећена Рођењу Пресвете Богородице, која од прије рата има статус националног споменика Босне и Херцеговине, а према најновијим истраживањима датира из четвртог вијека, протеклог је викенда добила и иконостас, дар Жељка Ђога, који живи и ради у Канади, а поријеклом је из Љубиња.

Иконостас, који је неколико мјесеци израђивао требињски мајстор за иконостасе, клесар Далибор Росандић, постављен је у суботу, заједно са мозаицима које је даровао Ђорђе Мијајловић, херцеговачки зет, а израдио их је његов брат Александар Мијајловић.

„Ђого, чији су баба и дјед сахрањени одмах поред цркве, јавио ми се са жељом да дарује цркву, па смо се договорили да то буде иконостас, који је израдио требињски клесар Росандић, иначе познат у Херцеговини управо по изради иконостаса на црквама, тако да је и овај љубињски урадио изузетно добро и изузетно се добро уклопио у амбијент старе цркве“, каже љубињски парох Саша Којовић.

Сам клесар Далибор Росандић је објаснио да је, попут ранијих иконсостаса, и овај радио у својој радионици у Требињу, пажљиво израђујући све украсе и орнаментику.

„Иконостас сам урадио од невесињског камена који је, што се тиче квалитета, више него одличан, али за обраду – нисам радио у тврђем камену“, каже Росандић.

Иконостас је само наставак неуморног дјеловања пароха Којовића, који је прије пет година иницирао и радове на реконструкцији цркве, а који су се касније наставили археолошким истраживањима која су, испод каменог здања овога објекат из 1867. године, открила остатке ранијих објеката, од којих најстарији датира из четвртог вијека.

Отац Саша је недавно обновио и стару љубињску парохијску библиотеку, пронашавши неколико старих, врло вриједних, средњевјековних црквених књига и планира је отворити у Парохијском дому, поред ове цркве, заједно са једним мањим музејским дијелом, како би овај комплекс имао потпуно заокружну цјелину.