Стање стабала у градском парку није забрињавајуће, све неопходне санације могу се извести једноставно и уз релативно мало новца, али је неопходан редован стручни надзор и превентине мјере како би се убудуће избјегле посљедице јаких удара вјетра.

Ово је након обиласка градског парка први суд фитопатолога Драгана Караџића, проректора у пензији Шумарског факултета у Београду, једног од стручњака којег је Град Требиње ангажовао на сагледавању стања и планирању мјера заштите, након штете коју је требињској оази зеленила нанијело олујно невријеме у ноћи између 22. и 23. фебруара.

Караџић истиче да је неопходно уклонити и санирати труле и поломљене гране, изваљена стабла замијенити млађим и виталнијим, а уз помоћ стручњака из области хортикултуре –простор додатно оплеменити жбунастим декоративним врстама.

„Стабла су углавном здрава, има понека поломљена грана а понегдје и трулежи у центру стабла, што је посљедица старости. Треба обрадити гране гдје је примијећена трулеж у круни и та стабла прегледати – да ли је трулеж и у коријену, што би било опасно јер дрво може да се извали. То је неопходно урадити да не би било нежељених посљедица по посјетиоце парка“, каже Караџић.

Караџић истиче да му је лично ближи енглески концепт парка, какав је и градски парк у Требињу, а гдје стабла нису сађена прегусто и на уштрб уређених травнатих површина.

„Ја нисам није присталица садње великог броја стабала на малој јединици површине. Више волим енглеске паркове, који имају велике и лијепо уређене зелене површине. Не треба парк протворити у шуму. Ово је прави парк – који има довољно зелене површине да се на њима дјеца могу играти“, закључио је Караџић.

Директор ЈУ „Екологија и безбједност Требиње“ Стеван Бекан каже да је након најургентнијих интервенција на објектима дошао ред да се позабаве и посљедицама олујног невремена у градском парку.

Додаје да је посјета професора Караџића само наставак добре сарадње Града Требиња са релевантним стручним институцијама на плану израде докумената важних за квалитетно управљање зеленим површинама.

„Овога пута идеја градоначелника Мирка Ћурића била је да се у најкраћем року уради елаборат који ће нам једноставно дати показатеље – какво је тренутно здравствено стање стабала, који су приједлози за побољшање тог стања када су у питању мјере механичке и хемијске заштите и да ли евентуелно постоји потреба замјене неких стабала. Исто тако, важан је сегмент – гдје и на који начин оплеменити наш парк новим садницама“, напоменуо је Бекан.