Некадашња новинарка из Љубиња Бранка Јањић, која је својевремено била и уредница локалног Радио Љубиња, новинарство је замијенила иглама за плетење, па умјесто некадашњих колажних емисија, у којима је Бранка вјешто преплитала ријечи, она данас плете џемпере, пелерине, прекриваче, капе, шалове...

"Данас највише плетем за дјецу јер у Бањалуци имам мале унучице, које су моје најбоље промотерке. На тај начин добијам и поруџбине од родитеља њихових другара, али се бавим и другим ручним радовима, плетењем украсних држача саксија у техници макрамеа, у којој плетем и модне детаље. Све што урадим избацим и на Facebook продају, тако да се може солидно надопунити кућни буџет", каже Јањићева, која се и ручним радом и новинарством бави још од младости.

У шали додаје да се новинарством почела бавити још као студент, а ову професију је напустила као зрела особа и остварена супруга те мајка три кћерке, одгајајући дјецу, испраћајући супруга на фронт и преносећи вијести са ратишта преко таласа Радио Љубиња, које је угашено неколико година након протеклог рата.

"Новинарством сам се почела бавити као студент у Радио Чапљини, чувши оглас у аутобусу док сам са студија књижевности путовала кући јер су моји родитељи живјели у Чапљини до протеклог рата. Тражили су спикера па сам се пријавила и прошла, бавећи се успут и новинарством и студијама, а онда сам се удала у Љубиње гдје је у рату основана радио-станица, на којој сам радила и као новинар и као спикер, све до затварања", присјећа се Бранка.

Иако је и након затварања ове радио-станице наставила бити дописник електронских и штампаних медија БиХ из Љубиња и околине, слаба развијеност ове општине и највише недостатак саобраћајне комуникације с окружењем условили су и да одустане од новинарства.

"Након новинарства сам се бавила свим и свачим, радила у Српском културном и просвјетном друштву 'Просвјета', али и у кладионици и свугдје гдје би се могло иоле зарадити, јер смо супруг и ја морали извести дјецу на пут. Притом нисам одустајала од плетења, најприје израђујући одјевне предмете својој породици, највише дјеци, а онда су се појавиле и друштвене мреже, на које би дјеца избацивала фотографије мојих рукотворина, па би стигла и покоја наруџба. Тако је кренуло моје плетење", каже Јањићева.

Ова Бранкина љубав је, како каже, ипак старија од новинарства јер ју је плетењу, хеклању и везењу научила мајка још као дјевојчицу, у нижим разредима основне школе.

Иако је поплава јефтине трикотаже поприлично депопуларизовала ручни рад, Бранка каже да се у посљедње вријеме ипак поново враћа свијест о вриједности ручног рада и да, уз модерне креације које се могу стварати једино вјештином, плетење и хеклање свакој вриједној жени могу обезбиједити солидну зараду.