На пукотинама које су прије годину и по уочене на круни Бране Гранчарево ништа алармантно се не дешава и није угоржена сигурност овог објекта ни у ком смислу, речено је на данашњој конференцији за новинаре која је одржана у згради „Хидроелектрана на Требишњици“.

Снежана Чучковић, шеф службе осматрања на бранама Гранчарево и Горица је навела да је неопходна санација бране Гранчарево и ради се на припреми документације за израду пројекта санације. Она је навела да се по препоруци експертског тима те прслине свакодневно прате те да се не мијењају него да је логично и очекивано њихово понашање сходно утицају температуре и коте акумулације.

„Ми смо уградили десет деформетарских мјерних мјеста које мјеримо микрометром. Сам назив тог инструмента каже да оно што мјеримо је реда величине микрона. За годину и нешто дана имамо логично и очекивано понашање сходно утицају температуре и коте акумулације и никакви аларманти подаци се на тим пукотинама не дешавају“,појашњава Чучковићева.

Она додаје да није дошло до новог процуривања на  обиљеженим пукотинама.

„Постоје те старе које се годинама прате још од времена изградње бране. Пошто је брана бетонски објекат за очекивати је да долази до процуривања на радним спојницама. Дакле, старе и даље цуре, а на новим није забиљежено процуривање“, навела је Чучковићева.

Радован Грдинић, руководилац Сектора за развој и истраживање у „ХЕТ“- у истиче да се тренутно ради на ревизији пројекта истражних радова.

„Када се заврше истражни радови процедурално ће из тога проистећи одређени елаборат. Тај елаборат ће бити предат релевантој институцији на ревизију. Из ревидираног елабората и комплетне документације везано за брану од времена изградње бране до данашњег дана ће проистећи израда главног пројекта санације бране. Када се направи главни пројекат санације услиједиће ревизија тог пројекта. И након тога могуће је приступити санацији бране“, навео је Грдинић.

Он је рекао да на основу расположиве документације и обављених испитивања није могуће егзактно утврдити шта је узрок појаве пукотина у десном боку бране.

„Највјероватније да су се пукотине формирале кроз дужи временски период и нису примијећене од слоја асфалта на круни бране. Почетак формирања пукотине је мала прслина у младом бетону усљед скупљања бетона при хидратацији цемента у фази градње. Временом се прслина развијала због реолошких ефеката бетона, сезонског циклуса хлађења и загријавања, хидрауличних притисака и земљотреса“, навео је Грдинић.

Жељко Бошковић, водећи грађевински инжењер у Сектору за развој и истраживање „ХЕТ“-а истиче да  је санација бране Гранчарево почела прије четири године, санацијом анкерског поља лијевог бока, а сада припремају документацију за санацију деснога бока бране Гранчарево.