У протеклој години на подручју источне Херцеговине, евидентирано је 36 случајева насиља у породици – потврдила је за Радио Требиње, Вања Антељ, портпарол Полицијске управе Требиње. Она објашњава да је за ове случајеве пријављено 33 мушкараца и три жене.

„Насиље у породици је извршено над укупно 46 жртава и то над 24 жене, 20 мушкараца и двоје малољетне дјеце. У јануару, ове године, евидентирана су четири прекршаја по Закону о заштити од насиља у породици, против пет лица, од којих су четири мушкарца и једна жена. Жртве су четири жене и један мушкарац и дијете“, казала је она.

Са овим званичним подацима нимало нису подударни незванични подаци са којима располаже Женски центар Требиње. Они су много већи, а разлог је тај да жртве, а то су најчешће жене које су психички или физички малтретиране од стране супружника, ријетко одлуче да пријаве проблем.

Бранка Пејовић Петковић, дипломирани психолог у овом центру каже да ако се насиље пријави, наћи ће се и излаз.

„Сада, питање је,  да ли у скорије вријеме или је потребно више, зависи од ситуације али се излаз кад тад нађе. Али ако жртва остаје у породици у којој је насиље заступљено и не обрати се за помоћ, никад се неће извући. Јер насиље само по себи никад не престаје“, казала је Пејовић Петковић која свакодневно ради на ријешењу овог проблема и даје све од себе да жртвама помогне.

СТАЛНА ЕДУKАЦИЈА ПОЛИЦИЈСKИХ СЛУЖБЕНИKА НЕОПХОДНА

Женски центар Требиње заједно са Полициском управом Требиње и другим установама попут основних и средњих школа, вртића, Центра за социјаллни рад, медија… покушава да нађе рјешење и да свака жртва нађе снагу и храброст да настави даље. Због тога се редовно одржавају састанци мултидисциплинарног тима. На јуче одржаном, истакнута је неопходност континуиране едукације полицијских службеника у поступању према жртвама али и насилницима у случају насиља у породици.

Шта се иначе ради по запримању пријаве о насиљу у породици, потражили смо одговор у Полицијској управи Требиње.

Вања Антељ нам је објаснила да се након што се пријава поднесе, приступа документовању кривичног дјела или прекршаја, што подразумијева прикупљање изјава од стране оштећених, медицинке документације, вршење увиђаја на лицу мјеста уколико  је то потребно као и предузимање неопходних мјера према починиоцу, а све у складу са законом.

„Што значи, по потреби лишење слободе, саслушање окривљеног или осумњиченог, тестирање на дроге и алкохол. Након документовања насиља у породици, жртва се упућује у Центар за социјални рад те јој се указује могућност јављања у Женски центар гдје може добити адекватну правну и стручну помоћ. У досадашњој пракси, у једном случају насиља у породици који се догодио у претходном периоду а у сарадњи са Женским центром, жртва је смјештена у сигурну кућу на простору Републике Српске“, прича Антељ.

СИГУРНА KУЋА ЗА МИРНИЈИ САН

Много је питања везаних за градњу Сигурне куће у Требињу и одговоре смо потражили у Женском центру Требиње.

„Управо сам добила информацију од  директорице Љиљане Чичковић да је обавила разговор са бившим градоначелником Луком Петровићем непосредно прије његовог одласка на другу функцију и тада је договорено да ће се изнаћи средства и локација за изградњу сигурне куће и у Требињу. Немамо ниједан разлог да сумњамо да ће градоначелник Требиња, господин Мирко Ћурић наставити реализацију те идеје“, закључује Бранка Пејовић Петковић, психолог у Женском центру Требиње.

Оно што је битно, на крају нагласити је, жртва треба жељети помоћ и пријавити насиље, НИKАKО И НИ ЗБОГ ЧЕГА ГА СKРИВАТИ. Једино тако ћемо сви заједно доћи до рјешења овог великог проблема од кога зависи одржавање здравог друштва и породице као најважније институције.