Мушмула потиче из југозападне Азије, одакле је пренесена у Европу, најприје на подручје Грчке и Италије, а убрзо се проширила и по цијелој Европи.

Користили су је припадници бројних цивилизација због своје љековитости, хиљадама година, све до прошлог вијека. Тада је, увођењем помодног воћа, поврћа и зачина постала неправедно запостављена.

Изгледа да се та ситуација сада мијења. Мушмула се заслужено враћа у свакодневне јеловнике због обиља хранљивих и здравих састојака, а нарочито због снажног противупалног дејства на цијли организам.

Стољећима се користи за пробавне тегобе - сузбија цријевне и желудачне упале, елиминише надутост. Снажан је природни лаксатив. Због свог антивирусног и антибактеријског дјеловања, помаже при ублажавању упале крајника и дисајних путева.

Ова воћка садржи бјеланчевине, угљене хидрате, танин, пектине, органске киселине (јабучна, винска, лимунска). Обилује витамином Ц, као и витаминима из Б групе. Извор је калијума, калцијума, гвожђа и магнезијума.

Зрели плодови су изврстан лаксатив и диуретик. Благотворно дјелују на упалу желудачне слузнице, али и на многе друге желудачне тегобе.

Пектин присутан у овом воћу помаже у снижавању холестерола, поспјешује рад цријева, спречава затвор и помаже у лијечењу разних упалних процеса у организму.

Зелени плодови нису погодни за конзумацију, али се у облику чаја користе за лијечење и ублажавање многих здравствених тегоба, на примјер заустављају дијареје и крварења.

Зелена мушмула је позната и као одлично противупално средство – помаже при лијечењу афти у устима.

Лист се у љековите сврхе сакупља у прољеће, а у облику чаја је врло делотворан у заустављању крварења, као и у лечењу болести десни и усне шупљине.

Цвијет се бере у раздобљу од маја до јуна, суши се на свијетлом мјесту и конзумира се у облику чаја за побољшање пробаве.

Кора са дрвета се скида у прољеће или у јесен. У народној медицини користи се за лијечење маларије.

Сјеменке мушмуле такође имају љековита својства. Слуз ослобођена из сјеменки натопљених водом користи се за припрему облога, које имају врло дјелотворне учинке у санирању мањих повреда на кожи.

Користе се и за елиминисање камена у бубрегу, али је код ове врсте терапије потребан посебан опрез и стручан надзор, јер сјеменке садрже одређени проценат цијановодоничне киселине.