Посљедња и најтежа одлука брачних парова свакако је развод брака, а на који се одлучује све већи број супружника у Босни и Херцеговини. Као најчешћи разлог за стављање тачке на заједнички живот наводе се прељуба и економске неприлике, а сви они који се одлуче за раставу морају бити спремни за издвајање и значајних финансијских средстава.

Брак као институционални облик постојања и битисања породице је у кризи, а  социолог Срђан Вукадиновић као главни разлог наводи небаштињење идентичног система вриједности међу партнерима, што у суштини представља једну квалитетну комуникацију међу њима. Вукадиновић за klix.ba каже да свако вријеме са собом носи одређене промјене и приступе, па је самим тим однос према браку у 21. вијеку другачији него у 20. или 19. стољећу.

Без комуникације све је узалуд
“Сваки брак који тежи ка успјеху мора имати одређен идентичан систем вриједности којег баштине супружници, а он се огледа у комуниколошким својствима. Уколико нема комуникације у браку узалуд је све друго. Много је разлога који доводе до тога да људи немају идентичан систем вриједности, односно да имају одређене комуникацијске слабости и недостатке који су главни узрок кризе брака”, сматра Вукадиновић.

Систем вриједности који би се требао његовати озбиљно је нарушен у друштву у којем данас сви живимо, а у трци за одређеном материјалном добити брачни партнери немају времена да се посвете једно другоме у правом смислу те ријечи.

“Видимо да су многи људи у једној бесомучној јурњави за што већу суму новца, а на то утиче конзумеризам овога друштва, јер глобализација, односно вријеме у којем живимо је један конзумеристички капитализам који искључиво све мјери преко добити, односно преко материјалне, а не преко неких духовних вриједности”, каже Вукадиновић.

У оваквим условима живота, када одређене технолошке добити постају опсесија, у великој мјери заступљено је отуђење човјека од колега на послу, пријатеља с којима у слободно вријеме упражњава одређене активности, али и брачног супружника.

“У том отуђењу једноставно не виде појединца поред себе, а без живе комуникације нема ни размјене мишљења о систему вриједности. Тешко да оба партнера, односно они који чине брачну заједницу, проводећи цијеле дане на друштвеним мрежама, могу доћи до заједничких значајки које чине систем вриједности”, наглашава наш саговорник.

Како спасити брак?
А да би се брак спасио Вукадиновић сматра да се првенствено треба одупријети негативном утицају друштвених мрежа.

“Друштвене мреже имају лоше, али и добре стране. Појединци требају узети те добре стране виртуелног свијета, односно оне које могу користити за своја професионална постигнућа, или неке друге намјере које имају. Прво се требају одрећи онога што је негативно и што отуђује једног од другог супружника, што њихову комуникацију отежава и доводи на крају до немогуће те што им узима огроман дио времена”, савјетује Вукадиновић.

Kако наводи, супружници морају схватити и да бесомучна јурњава коју конзумеризам и конзумеристички капитализам проузрокују данас нису једино на основу чега се могу мјерити добробити живота.

“Многе друге вриједности које немају ту материјалну вредноту човјека чине знатно задовољнијим. Наравно, без неких материјалних средстава живот тешко да је могућ, али уколико постоји задовољство на другој страни, онда се одређене материјалне, или егзистенцијалне недаће много лакше преброде”, истиче Вукадиновић.

Мишљења да се људи морају вратити директној комуникацији, разумијевању и уважавању партнера на начин да ће одређене различитости послије уважити и уградити у заједнички брачни систем вриједности, а никако да ту долази до размјерица, неразумијевања и неспоразума.

“Прије свега то зависи од самог човјека, јер ту друштво и држава тешко да могу помоћи. Човјек мора схватити да тај живот отуђења, конзумеризума и комуникације у виртуелном свијету неће донијети много доброга у вијеку у којем живимо, али ни оном идућем”, додаје Вукадиновић.

Све већи број развода у БиХ
Из године у годину у БиХ биљежи се све већи број развода. У девет мјесеци 2018. развела су се 1.702 пара што представља повећање за њих 311 у односу на исти период у години раније.

Адвокат Дамир Алић кроз досадашњу праксу је утврдио да грађани БиХ најчешће као разлоге за развод брака наводе прељубу и лоше економске прилике.

“Неслагања брачних партнера су у основи свега, али она потичу због прељубе или лоших економских прилика. Суд у принципу не интересује разлог за развод брака, јер је довољно да се каже да постоје неслагања у погледу заједничког живота. Некада давно се доказивала кривица, а данас се то по новом породичном закону не ради”, каже Алић за klix.ba.

У зависности од сложености случаја, цијена развода брака у БиХ варира, а у просјеку се креће од једне до двије хиљаде конвертибилних марака.

“Ако се брачни партнери без дјеце споразумно разводе онда ту имамо подношење захтјева за споразумни развод и он кошта 360 КМ + ПДВ. Уколико се разводе тужбом у којој један партнер тужи другог, онда један развод брака у просјеку кошта између једне и двије хиљаде КМ, у зависности од броја радњи које су подузете те висине судске таксе”, наводи Алић.

Ако се пак брачни партнери не слажу у вези с повјеравањем дјеце онда се и сам поступак знатно усложњава, јер се суђење одгађа на више рочишта и обавезно се у цијели процес укључује Центар за социјални рад, као и други надлежни органи. Овакав бракоразводни поступак може коштати и више од двије хиљаде КМ.

Поступак може трајати и до годину
Алић нам каже да развод брака представља класични раскид уговора, а уколико је ријеч о споразумној растави поступак може бити завршен у просјеку за мјесец и по дана.

“Међутим, уколико се брачни партнери разводе тужбом, онда то може трајати прилично дуго, иако су ти спорови по закону хитног карактера. Моја процјена је да један развод брака траје до годину дана, уколико не постоји сагласност родитеља коме ће дјеца бити повјерена на одгој, чување и васпитање”, додаје тузлански адвокат. Приликом процеса развода брака у великом броју случајева највећи проблем представља управо то коме ће дјеца бити повјерена, затим износ доприноса који се по дјетету креће од 50 до 1.000 КМ те да ли ће једна страна другој бити дужна исплаћивати такозвано супружнчко издржавање.

Када је ријеч о подјели брачне имовине, Алић нам каже да она није повезана с разводом брака те да се рјешава у другом поступку.

Предбрачни уговори, према Алићевим ријечима, помажу приликом бракоразводног процеса, међутим оваква врста документа процентуално је веома мало заступљена у нашој земљи, прије свега због високе цијене која може износити и неколико стотина марака. Предбрачни уговори се овјеравају код нотара, најчешће се сачињавају између брачних партнера доброг имовинског статуса, а на овакав начин свака страна жели осигурати своје материјалне прилике.

У коначници, бракоразводне парнице тежак су процес за супружнике који су одлучили ставити тачку на заједнички живот, али и за адвокате, судове, медијаторе и цјелокупан систем.

Овај период посебно трауматично искуство може бити за дјецу која морају долазити на суђења како би се утврдило с којим ће од родитеља наставити живот под истим кровом.