.jpg)
Херцеговачки крш, одувијек је вапио за водом, а ријеке-понорнице су често попут фатаморгане нестајале, задајући муку сељацима.
Чатрње су својеврсни бунари, специфични за југ Републике Српске. Њима се скупља најчешће кишница, али често и изворска вода. Дубоке су по неколико десетина метара, зидају се, бетонирају у дубину земље. На површини је камено зидана, или бетонска коцка са отвором.
Раније су само богатији домаћини имали чатрње у својој окућници. Данас оне, са изумирањем села, остају само нијеми свједоци прошлог времена.
Има их на подручју цијеле Херцеговине, највише у Невесињу, Љубињу, Берковићима, Билећи, Требињу, Гацку.
Шта Ви мислите о овоме?