Требињци су синоћ уживали у својеврсном споју савременог и традиционалног одијевања. У башти хотела „Платани“ приказана је модна ревија „Златне нити Србије“ коју чине модне  креације инспирисане традиционалном ношњом.

Иако  су вјековима били саставни дио одјевања жена и мушкараца у Србији прслуци, набране сукње и чакшире полако су потиснути трендовима кој су долазили углавном са запада. Међутим, ове заборављене одјевне комбинације украшене српским фолклорним мотивима опет могу бити носиве и  наћи се у ормарима. Потврдиле су то синоћ Миланка Берберовић и Ружица Ристић које су представиле колекцију уникатних одјевних предмета за жене и мушкарце. Инспирација им је била народна ношња из различитих региона Србије.
„Ми смо елементе народне ношње преточили у савремене одјевне предмете. Поиграле смо се бојама и апликацијама које су ручно рађене од коже и перлица. Колекција је наш умјетнички доживљај народне ношње“, каже Миланка Берберовић, ауторка колекције.
Миланка је дугогодшњи професор на Факултету примијењених умјетности у Београду , гдје је предавала сценски костим. На поцетку каријере се бавила савременим одијевањем а ова ревија је поновно враћање у тај свијет. Прије неколико година,  она је са двије млађе колегинице, бившом студенткињом РуЖицом Ристић и Горицом Ристић дизајнерком из Панчева кренула у ову причу. Све је почело од ситних модних детаља а завршило се ревијом.
„Ревија је продајног карактера, састоји се од прслука, панталона  и зубина а ту су и модни детаљи“, објашава Ружица Ристић.
Ауторке су пред себе ставиле озбиљан изазов - занемарену народну ношњу успјешно повезати са савременим одијевањем.
Све оно што су некада носили српски домаћини, њихове жене, али и младићи и девојке освјежено  савременим кројем одлично је синоћ пристајало дјевојкама из ГКУД „Алат Свислајон“. Занимљиве одјевне комбинације употпуњене су традиционалним чарапама, појасевима, али и накитом.
Ревију су омогућили кабинет градоначелника Требиња и хотел „Платани“, а организатор је Владимир Парежанин са Архитекторнског факултета у Београду.

Марија Манојловић