Сваком родитељу је најважнији напредак дjетета у психофизичком развоју, развој говора и развој моторичких способности. У томе им треба помоћи и подржати да се припреме за успjешно родитељство.

"Боље спријечити него лијечити" народна изрека која је прихватљива у превенцији настанка развојних поремећаја.

Дислалија је артикулациони развојни поремећај гласова у дјетета са нормалним физиолошким слухом, нормалном инервацијом говорних органа, нормалним интелектуалним способностима и развијеношћу осталих језичких способности.

Испољава се као:

- Омисија - недостатак неких гласова
- Супституција - замјена неког гласа већ постојећим
- Дисторзија - оштећен изговор већ постојећег гласа

Говор малог дјетета је резултат процеса учења, који након неког времена постаје сличан говору одраслих. Ако говор у било ком свом облику одступа од говорне средине, нарушава се разумљивост и отежава комуникација.

Како и када се усвајају гласови?
Гласови имају своју развојну линију. Сваки узраст прати и одређен развој гласова, а то је битно у дијагностици поремећаја изговора. Прво се јављају вокали (самогласници): а, е, и, о, у, затим консонанти (сугласници): п, б, м, н, т, д, к, г. Ако трогодишње дијете неке од тих гласова изоставља или их погрешно изговара, сматрамо да се говори о поремећају гласа и гласова те групе. Такође, дијете од три године може правилно да изговара и следеће гласове: у, ф, в, х, л, гласови с, з, ц, ш, ж, ч, ћ, ђ, џ, р, љ, њ, могу бити дисторзовани(нејасни), али се у каснијем узрасту ”чисте” и долази до правилног постављања и изговора сваког гласа.

Гласове с, з, ц дјеца треба да изговарају правилно са четири и по године.
Гласове ш, ж, ч, ћ, ђ, џ чисто изговарају у петој години.
Љ је глас код кога до краја четврте године толеришемо супституцију (замену) са гласом л
Глас њ, и његову замјену са гласом н толеришемо до три и по године.
Глас р се толерише до четири и по године.

Дијете са пет и по година треба правилно да изговара све гласове матерњег језика.

Важно је знати да потешкоће у изговору зависе од мјеста начина изговора гласова нпр. код трогодишњег дјетета је дозвољено да се глас с умекшава, али није дозвољено да се језик налази између зуба када се глас изговара (интердентални сигмазизам).

Постоје и узроци који доводе до поремећаја изговора. Могу бити примарни и секундарни.

Примарни су разне аномалије или одступања у грађи органа који доводе до тешкоћа у изговору гласова.
Секундарни су психолошки и социјални чиниоци.
Битна је и околина у којој дијете живи.

Када и како спријечити поремећај артикулације?

Најранији превентивни поступак је психофизичко здравље будуће мајке. Послије порођаја, веома је важно дојење бебе. Када се појаве први зуби треба беби давати чвршћу храну, затим узимање хране кашичицом, пијење из шољице стимулише активно функционисање уснице, а жвакање и гурање хране припремају мишиће за сложену функцију-говор.

Цуцлу и варалицу не употребљавати јер негативно утиче на развој говорних органа.Такође треба спријечавати да дијете сиса прст, јер то онемогућава да се правилно изговарају гласови (с, з, ц, ш, ж, ч, џ, р, т, д, н).

Потребно је радити вјежбе логомоторике, заједно са дететом 5 минута свакодневно, а циљ им је да се јачају мишићи језика и уснице. Стимулисати развој фонемског слуха, развој пажње и меморије.

Правилан говорни узор је јако битан, треба да се избјегну тепања детету, нарочито око 2-3 године, а ако неправилно изговара гласове важно је да се родитељи посавјетују са логопедом. На резултате терапије утиче мотивација и карактерне црте дјетета, редовни логопедски третмани, добра сарадња са терапеутом и родитељска помоћ.